Piše: Milija Todorović
Na okolnosti da su pred istražne organe privedena neka sumnjiva lica iz vremena njihove vladavine, (a za koja i ptice na grani znaju da su „mutne rabote“) DPS je izdao niz saopštenja koja obiluju porukama da će se protiv aktuelne vlasti boriti „svim sredstvima“ (što zvuči „opasno“) i do „potonjega daha“ (što zvuči – romantično). Sve je to, pretpostavljamo, iz arsenala njihove stare dobre borbe za otadžbinu i rodnu grudu, a nekima se opet čini, da sve potiče iz borbe za golu zadnjicu.
Jer, kolika je razlika između njihove vizije rodne grude i njihovog doživljaja gole (sopstvene) guzice? Ako razmislimo o njihovom političkom porijeklu, biće nam jasno da je to prije svega skupina privilegovanih ljudi, potomaka takođe privilegovanih… Jednostavno, to su ljudi koji već generacijama nijesu silazili sa vlasti. Niti su ih mogle mimoići stipendije, prva mjesta, nagrade i sve što jednom „časnom i čestitom“ potomku pripadnika jednopartijske državne uprave pripada.
I sad mislite da će oni tek tako dopustiti da postanu „isti kao drugi“, i da se njima i njihovim pionima tek tako sudi, kao i svim drugim građanima? Oni ne znaju za drugu Crnu Goru osim one sa njima na grbači, i zato ovaj njihov vapaj treba razumjeti kao prirodni, biološki refleks u borbi za opstanak. E pa sad, ili oni (takvi) ili demokratska vladavina prava. Nema mjesta za treće…
