Пише: Милија Тодоровић
На околности да су пред истражне органе приведена нека сумњива лица из времена њихове владавине, (а за која и птице на грани знају да су „мутне работе“) ДПС је издао низ саопштења која обилују порукама да ће се против актуелне власти борити „свим средствима“ (што звучи „опасно“) и до „потоњега даха“ (што звучи – романтично). Све је то, претпостављамо, из арсенала њихове старе добре борбе за отаџбину и родну груду, а некима се опет чини, да све потиче из борбе за голу задњицу.
Јер, колика је разлика између њихове визије родне груде и њиховог доживљаја голе (сопствене) гузице? Ако размислимо о њиховом политичком поријеклу, биће нам јасно да је то прије свега скупина привилегованих људи, потомака такође привилегованих… Једноставно, то су људи који већ генерацијама нијесу силазили са власти. Нити су их могле мимоићи стипендије, прва мјеста, награде и све што једном „часном и честитом“ потомку припадника једнопартијске државне управе припада.
И сад мислите да ће они тек тако допустити да постану „исти као други“, и да се њима и њиховим пионима тек тако суди, као и свим другим грађанима? Они не знају за другу Црну Гору осим оне са њима на грбачи, и зато овај њихов вапај треба разумјети као природни, биолошки рефлекс у борби за опстанак. Е па сад, или они (такви) или демократска владавина права. Нема мјеста за треће…
