Пише: Александар Живковић
Јуче је и званично објављено да ће папа Лав XIV своје прво „апостолско путовање“ започети 23. новембра посјетом Турској. Прво ће га у Анкари дочекати турски предсједник Реџеп Ердоган, потом ће папа у Истанбулу, на Фанару, присуствовати прослави Светог Андреја Првозваног по новом календару, заштитника Константинопољске цркве, а затим ће заједно са васељенским патријархом Вартоломејем у Никеји обиљежити 1700. годишњицу Првог васељенског сабора.
Програм прославе у Никеји није за сада познат, нити да ли ће у њему и на ком нивоу присуствовати остале Помјесне православне цркве и друге хришћанске деноминације.
Јубиларна Никејска година била је омиљени предмет спекулација са разних страна. Тврдило се да ће тада и тамо Рим и Цариград прогласити сједињење. Како ствари сада стоје мали су изгледи да се то заиста и деси. Неки кораци на том путу били су наговјештавани од претходног папе Фрање, нпр. заједнички термин слављења Васкрса, прихватањем Никејске пасхалије од стране католика. Садашњи папа се још није изјашњавао на ту тему.
Вјероватно ће се читати никејски Символ вјере без накнадног филоквеа и друге заједничке молитве. Садашња ситуација и у Православној и у Римокатоличкој цркви таква је да и једна и друга морају много да раде на свом унутрашњем јединству, прије него што се подухвате уједињавања хришћана.
И само „апостолско путовање“ нема своју круну у Никеји, него у Либану за који ће папа продужити. Дакле, антиекуменисти немају много разлога за страх, а екуменистичке струје обеју цркава за радост. Реалност хришћанска је данас таква. Тек када се осјете дубоки извори Цркве, у заиста предапокалиптичка времена, како је вјеровао о. Г. Флоровски, може се очекивати истинска тежња за јединством.
