Пише: Владимир Ђукановић
У Сједињеним Државама се ових дана појавио нови законодавни предлог који јасно показује у ком правцу иде америчка политика када је реч о стратешким сировинама. Сенатор Бил Хагерти, републиканац из Тенесија, и сенаторка Кетрин Кортес Масто, демократа из Неваде, удружили су снаге и предложили закон који носи симболичан акроним RAMS Act: Restoring American Mineral Security Act. Идеја је једноставна, али дубоко политичка: створити савез држава које ће заједнички штитити своје тржиште од кинеског и руског преплављивања света јефтиним минералима и тиме обезбедити дугорочну контролу над ресурсима који су кључни за модерну технологију и војну индустрију. У позадини овог закона стоји забринутост да су Сједињене Државе и њихови савезници превише зависни од непријатељских сила када је реч о литијуму, кобалту, ретким земљама и другим материјалима без којих нема батерија, полупроводника, обновљивих извора енергије и савремене одбране.
RAMS Act предвиђа формирање онога што се назива Critical Minerals Security Alliance, својеврсни трговински савез држава које би уживале повлашћен третман када је реч о извозу и увозу ових сировина. Чланице савеза биле би ослобођене тарифа на критичне минерале и на производе који се од њих праве, под условом да прихвате правила игре која Вашингтон поставља. А та правила значе усклађивање тарифа са америчким мерама које су усмерене против Кине, затим спремност да се идентификују и блокирају покушаји прикривања порекла сировина, као и да се спрече инвестиције у земље које нису део савеза.
Оно што је интересантно јесте да предлог закона предвиђа да се новац прикупљен од тарифа које ће и даље плаћати земље ван савеза не троши на крпљење буџета, већ да иде директно у фонд који би подржавао домаће и савезничке пројекте експлоатације и прераде критичних минерала. Дакле, реч је о својеврсном систему преусмеравања новца из џепа Кине и Русије ка америчким рудницима и фабрикама. Хагерти је нагласио да Кина „вештачки потапа цене минерала на глобалном тржишту“ како би уништила америчку индустрију и задржала монополску моћ. Он види RAMS Act као логичан наставак Трампове политике трговинских тарифа, док сенаторка Кортес Масто, долазећи из Неваде, државе познате по рударењу, наглашава да овде нема ни црвених ни плавих, већ само националних интереса. У време тешких политичких подела у САД, ово је један од ретких момената где се обе стране, и републиканска и демократска, слажу.
Оно што чини овај закон занимљивим јесте његова вишеслојна намена. Са једне стране, он је директно уперен против кинеске доминације на тржишту литијума и ретких руда. Са друге стране, представља подстицај домаћој индустрији која већ годинама упозорава да без озбиљнијих инвестиција у руднике и прерађивачке капацитете Америка неће моћи да одржи корак са глобалном трком за ресурсе. Трећи ниво приче је геополитички: RAMS Act би могао постати темељ ширег међународног трговинског аранжмана који би обухватио земље попут Канаде, Аустралије, Јапана и европских савезника. На тај начин би се створила нека врста „НАТО-а за минерале“, где би правила била заједничка, а трговинска политика усмерена на заштиту тржишта.
Ипак, поставља се и неколико важних питања. Прво, да ли ће амерички савезници бити спремни да уведу исте тарифе као и Вашингтон према Кини, знајући да многе европске земље и даље имају дубоке трговинске везе са Пекингом? Друго, да ли ће овакав приступ повећати цену производа унутар самог савеза, јер када се једном подигну трговинске баријере, тржиште обично реагује скупљим инпутима? И треће, колико ће оваква политика заиста убрзати развој домаћих рудника у Сједињеним Државама, где процедуре добијања дозвола трају и по десет година, а локалне заједнице често пружају отпор због еколошких ризика?
Закон предвиђа и механизам ревизије након пет година, када ће амерички трговински представник имати могућност да предложи проширење савеза на додатне производе, као и измене тарифа у зависности од ситуације на тржишту. Све то би морало да добије и одобрење Америчког конгреса, што значи да ће RAMS Act, чак и ако прође сада, остати отворен за политичке борбе и у будућности. Оно што је јасно јесте да се у Вашингтону ствара нови консензус: без обзира на партијске боје, Кина и Русија су идентификоване као директни противници у трци за контролу ресурса. А у свету у коме се све више говори о енергетској транзицији, електричним аутомобилима, АИ инфраструктури и одбрамбеним технологијама, ко контролише минерале, тај контролише и будућност.
У том смислу RAMS Act није само још један закон. То је покушај да се редефинише глобална економија и да се направи јасна разлика између „нас“ и „њих“. Ако савез заживи, он би могао постати један од стубова нове светске архитектуре у којој ће ресурси поново играти централну улогу, баш као што су то чинили у колонијалним и индустријским епохама. Једина разлика је што се сада ради о литијуму уместо о нафти, о ретким рудама уместо о челику. А управо ту лежи и ризик: свака нова линија поделе на глобалном тржишту носи са собом могућност ескалације трговинских ратова, а можда и ширег геополитичког сукоба.
Зато је RAMS Act више од једног законодавног предлога. То је огледало новог света у настајању, света у коме се више не пита само ко прави најјефтинији телефон или аутомобил, већ ко контролише сировине од којих се све то прави. И док се у Вашингтону спремају да подвуку црту, Пекинг и Москва пажљиво прате, свесни да ће управо критичне руде одлучивати о томе ко ће писати правила игре у деценијама које долазе.
Извор: Фејсбучење
