Превео: М. М. Милојевић
Чак и ако технологија оствари свој потенцијал, многи људи ће остати празних шака
Већ се сада може убројати у највеће инвестиционе бумове у модерној историји. Ове године велике америчке технолошке компаније потрошиће близу четиристо милијарди долара за инфраструктуру потребну за покретање модела вештачке интелигенције (еј-ај, ВИ). Опен Еј-ај и Антропик, два водећа светска произвођача модела, прикупљају сваких неколико месеци више милијарди долара; њихова процењена берзанска вредност досеже износ од петсто милијарди. Аналитичари процењују да ће до краја 2028. године износ који се широм света троши на рачунарске центре за обраду података премашити три хиљаде милијарди долара.
Обим ових инвестиционих опклада чини вредним да се постави питање шта ће се десити када дође време за наплату. Чак и да се ова технологија покаже успешном, многи људи ће остати празних шака. А уколико се не покаже, економска и финансијска штета ће се осетити брзо и жестоко.
Инвеститори се увек приклањају обећавајућим технологијама, али Еј-ај грозница је много жешћа од већине ранијих бумова. Заговорници бума тврде да је општа вештачка интелигенција (artificial general intelligence, скраћено AGI) – модели који су бољи од просечног човека у извршењу већине когнитивних задатака – нешто што је могуће остварити за свега неколико година. Прве компаније које ово буду развиле оствариће невероватан поврат својих инвестиција. Инвеститори и иноватори знају да можда не подупиру прави модел. Али уколико троше споро и опрезно, онда можда не би требало да се замарају да уопште и улажу.
Последично, у току је неуморна инвеститорска трка, у којој велике технолошке компаније троше огромне своте новца на рачунарску снагу потребну за опслуживање највећих модела. Овом сектору се прикључује све више учесника, од стручњака за некретнине до произвођача електричне енергије. Компанија Оракл је последња у низу оних које су се прикључиле забави. Процена њене вредности скочила је 10. септембра након што је објавила амбициозно предвиђање у вези са својим рачунарством у облаку (cloud computing) бизнисом повезаним са вештачком интелигенцијом. Ова берзанска валоризација учинила је накратко Ларија Елисона најбогатијим човеком на свету.
Технологија може да се развија у правцима које инвеститори не очекују. Када је, на пример, наизменична струја на крају однела превагу у Америци у 19. веку компаније које су се непосредно ослањале на једносмерну струју биле су бачене у засенак и принуђене на консолидацију. Данас инвеститори процењују да су вероватни победници у трци ВИ они који могу да опслужују највеће моделе. Али како овонедељни извештаји наговештавају, најранији корисници ове технологије окрећу се мањим језичким моделима, што би могло да указује да је на крају крајева довољно на располагању имати мање рачунарске моћи.
Без обзира шта се буде десило, многи инвеститори ће изгубити новац. У најповољнијем сценарију АГИ ће пристићи и увести све у нови свет економског раста од можда двадесет одсто годишње, као што смо писали у јулу. Неки деоничари ће остварити астрономски високе поврате; многи други ће се суочити са великим губицима. Требало би такође размотрити вероватније сценарије.
Пут до широке примене могао би бити спорији и неуједначенији него што инвеститори очекују, што би дало додатну шансу онима који сада заостају у развоју вештачке интелигенције. Ситније тешкоће у технологији, проблеми у брзом повећању производње електричне енергије или управљачка тромост могле би да значе да ће усвајање бити постепеније него што се првобитно очекивало. Како буду умањивали своја очекивања прихода од послова са вештачком интелигенцијом, многи инвеститори и кредитори би могли да постану мање спремни на велика улагања. Пошто се доток капитала може умањити, неки стартапи, грцајући под тежином губитака, могли би у потпуности да поклекну.
Како би могло да изгледа захлађење бума вештачке интелигенције? За почетак, највећи део досадашње потрошње показаће се као безвредан. Након деветнаестовековне маније за железницом, Британији су остале пруге, тунели и мостови; већина њих и данас служи путницима. Битови и бајтови јурцају кроз оптичке кабловске мреже постављене током година Дот Ком мехура. Наслеђе бума вештачке интелигенције могло би бити мање трајно. Иако љуштуре центара за обраду података и нови капацитети за производњу електричне енергије могу наћи друге примене, више од половине капиталних улагања потрошено је на сервере и специјализоване микрочипове који ће бити застарели за неколико година.
Небојша Поповић: „Учинимо Европу поново великом“ – Мађарска је спремна за предсједавање ЕУ
Добра вест јесте да данашњи финансијски систем вероватно може да апсорбује овај ударац. Нека пуцања технолошких мехура била су брутална: након што се то десило са британским железничким мехуром у седмој деценији деветнаестог века банке су забележиле велике губитке, што је водило кредитном слому. За сада, међутим, велике део инвестиција у дата центре био је опредељен из дубоког рудника профита великих информатичких компанија.
Иако су се компаније попут Мете окренуле задуживању како би помогле финансирање својих последњих инвестиција, њихови исплативи послови и робусни биланси стања значе да су у доброј позицији да финансирају овај технолошки бум. Међу најрасположенијима да обезбеде кредите су приватни тржишни фондови (private-market funds), које уобичајено финансирају богати појединци или институције уместо обичних депонената. Стартапи који се баве вештачком интелигенцијом уобичајено се финансирају добро капитализованим фондовима рискантног капитала (venture) и фондовима у којима је опредељено државно богатство (sovereign-wealth funds) те могу да претрпе губитке.
Међутим, било како било, могу да се појаве неки проблематични моменти. Што се више инвестициони бум буде проширио, све ће ризичнија постајати финансијска структура и све се више задужених фирми може укључити. Компаније које се баве производњом електричне енергије очајнички настоје да повећају расположиви инвеститорски капитал како би снабделе вештачку интелигенцију потребном електричном енергијом; високо задужене електричне комуналне фирме могу да постану пренапрегнуте.
Америчка економија, такође, може да претрпи незгодан шок. Према једној процени, бум повезан са вештачком интелигенцијом допринео је 40 одсто расту бруто домаћег производа током претходне године – што је запањујућа бројка за сектор који обухвата свега неколико процената укупног економског учинка. Уколико се инвестиционе пројекције буду сузиле, или уколико се од њих у потпуности одустане, то би водило економским потешкоћама пошто ће бити изграђено мање дата центара те ће мање радника бити ангажовано за њихову изградњу.
Страх од паљевине
Ствари још горим чини то што би пад вредности акција на берзи могао да изазове смањење потрошње власника деоница. Због огромног раста берзанске валоризације компанија које послују у области вештачке интелигенције, портфолијима сада доминира неколицина технолошких компанија. Поред тога, домаћинстава су сада изложенија варијацијама вредности акција него што су била 2000. године; уколико цене падну, њихово самопоуздање и потрошња такође би могле да претрпе ударац. Најсиромашнији би могли бити поштеђени, зато што уобичајено располажу са једва неколицином акција. Али богати су они који су подстицали снажну потрошњу у Америци током претходне године.
Лишена извора своје снаге, економија би могла да ослаби пошто високе царине и каматне стопе буду однеле свој данак.
Што је већи бум, то су веће потенцијалне последице еј-ај захлађења. Уколико технологија буде остварила своје екстравагантне наговештаје, отвориће се ново историјско поглавље. Међутим, и прича о њеној жестокој јурњави такође ће наћи своје место у уџбеницима.
Извор: The Economist
