Пише: Милован Урван
Јучерашња саобраћајна несрећа у тунелу Будош, као и она недавна на истој локацији, као и безбројне саобраћајне несреће које се дешавају на дневном нивоу, морале би упалити све државне аларме.
Или ћемо опет добити неколика медијска прилога у коме ће се стављати фокус на „несавјесне возаче“, те пријетити којекаквим законима који, типично за непросвијећена друштва, функционишу по мантри „треба ударити по џепу“. Ако је то принцип онда би то значило да треба ударити државу по џепу, како би напокон смијешне и инфантилне приче о четницима и партизанима замијенили причом и изради саобраћајница, којима можда никада нећемо стићи у Европу, али хоћемо у неко пристојно вријеме својим домовима.
Заиста, ако несавјесни возачи, а можда чешће уморни возачи, проузрокују саобраћајне несреће, није мања ни одговорност државе која их омогућава својим нерадом и немаром. Једноставно, видљиво је голим оком, погледом кроз шофершајбну или кроз ретровизор, Црна Гора не посједује адекватну саобраћајну инфраструктуру, нити оперативну, механичку, нити логистичку подршку за правовремено санирање штете настале у саобраћајним удесима.
Нема дакле никакве озбиљне политике. Разумљиво је, можда, што не постоји механизација која је у стању да уклони „препреке на путу“, али је неразумљиво да се не може посредством средстава јавног информисања упутити апел возачима да не крећу одређеном саобраћајницом у период од Х до У часова, колико је потребно да се оспособи несметан промет аутомобила.
