Пише: Андрија Радовић
Вриједност филма ,,15 и по“ најприје се огледа у мештерском проналажењу универзалног људског и умјетничког међу личним крхотинама, али и крхотинама свијета који нас окружује
Друго вече Филмског фестивала у Херцег Новом на Канли кули протекло је у знаку свјетске премијере дебитантског дугометражног играног филма ,,15 и по “црногорског глумца и редитеља Миливоја Миша Обрадовића – дубоко емотивног и оригиналног остварења поднаслова ,,Филм за осјетљиве“, које би као додатни наслов могло носити и Толкинову мисао да нијесу сви који лутају изгубљени.
У причи о глумцу Нику, засићеном монотонијом улога и животне колотечине, који постаје филмски аутор и тема свога дјела, немогуће је не препознати Обрадовићев аутобиографски жиг, нарочито узимајући у обзир да Никову жену Марију игра Кристина Стевовић-Обрадовић, глумица и Мишова супруга.
Као што птица лети
Ипак, вриједност филма ,,15 и по“најприје се огледа у мештерском проналажењу универзалног људског и умјетничког међу личним крхотинама, али и крхотинама свијета који нас окружује. Нико има опсесију камером, по читаве дане биљежи наизглед обичне детаље из живота, тврдећи да то ради ,,као што птица лети“.
Збуњујући гледаоце да ли се ради о документарном материјалу са приватних телефона глумаца, мокументарију или играном филму (нарочито у првом дијелу), овај филм представља својеврсни документ времена сачињен од разиграних реалних могућности, Аристотеловим рецептом из чувене ,,Поетике“ да се умјетност не састоји у препричавању онога што се већ догодило (као што то ради историја), већ оним што би се могло догодити према законима вјероватног и могућег. У Обрадовићевом поетичном филмском документу похрањена је свакодневица црногорске породице и улице, али и свакодневица у Црногорском народном позоришту и на нашој глумачкој сцени уопште. Прецизно је осликана и друштвено-политичка збиља у којој су они који не заузимају стране и не живе по туђим очекивањима и правилима – отпадници. Дакако, у овом филму похрањена је и лична свакодневица аутора, у оној мјери која је била потребна да ово умјетничко дјело постане огољена тежња умјетника – заглављеног у лимбу између прошлости и будућности, одласка и останка, глумачког и редитељског позива. У филму се, симболично и(ли) симптоматично, у улози редитеља појављује и сам Обрадовић.
Осам и по
Иако се објашњење наслова филма може извући из једне од реплика, у којој Нико објашњава да човјек између 15. и 16. године поклекне и полагано губи своје идеале – што је у филму и симболички приказано кроз дјечака који пушта црвеног змаја на плажи и којег Нико на крају удави – назив несумњиво има метафилмску копчу са култним остварењем Федерика Фелинија „8 и по“. Нико, баш као и главни јунак Оскаром награђеног црно-бијелог класика, Гвидо Анселми, покушава да се избори с ауторском кризом и створи филм о аутору који ствара своје дјело.
Мишо Обрадовић је за Побједу након премијере казао да испрва уопште није имао Фелинија као референцу.
– Кад сам схватио да је то наслов филма, уопште нијесам мислио на Фелинија и ,,8 и по“, који ми је иначе омиљени филм. Тек сам послије схватио, овај је редитељ, а овај хоће да буде редитељ. То је подсвијест послала, нијесам био свјестан тога. Ја сам се везао за ту тезу да постоји неки тренутак, ја сам га ставио између 15. и 16. године, када човјек поклекне и каже: ,,Океј, ајде, нема везе… За*ебаћу ја систем“. Онда сам послије видио сличности и сад рекох ово ће испасти да је рађено с намјером, а уопште није било. То су те подсвјесне ствари које из нас излазе, јер то су слике којима ми гледамо па оне онда изађу – рекао је Обрадовић.
На питање о мијешању документарног и играног казао је да га ,,јако интересује поетика свакодневице“.
– Оно кад ти можеш неку баналну свакодневну ствар да радиш и наиђе на Радију Београд емисија ,,Висине“ и чујеш Баха –,,Пасију по Матеју“, а ти чистиш нешто по кући и спојиш та два наизглед неспојива момента и то одједном добије једну ненормалну поетику. Мене интересују те мале свакодневне ствари и, наравно, разбијање форме – рекао је он.
Одговарајући на питање колико се овим филмом оголио, казао је да је у филм ,,ставио све што је мислио у том тренутку“.
– Мене зову: ,,Мораш да се изјасниш, била је ова или она политичка ситуација“. Изјаснићу се у свом филму. Да идем по улици да се изјашњавам на тај начин – не. Пустите ме да се ја изјасним на свој начин. И зато ми је било важно да кажем: Ја нијесам Србин. Ја нијесам Црногорац. Ја сам филмаџија. Јер ми стварно Чарли Чаплин значи више од краља Николе. И тачка – појаснио је Обрадовић једну од сцена из филма ,,15 и по“.
Филм ,,15 и по“ настао је у продукцији Giggling Goat Production, Atomic Productionи Радио-телевизије Црне Горе, уз подршку Филмског центра Црне Горе (ФЦЦГ). Глумачку подјелу, осим Стевовић-Обрадовић, чине: Емир Ћатовић, Лара Драговић, Вуле Марковић, Зоран Вујовић, Дејан Иванић, Горан Вујовић, Душан Ковачевић, Ивона Човић-Јаћимовић, Младен Нелевић, Јадранка Мамић, Давор Драгојевић, Жаклина Оштир, Петар Бурић, Јулија Милачић-Петровић Његош, Бранко Балетићи Војин Перовић. Андрија РАДОВИЋ
Уочити и украсти стварне сегменте живота
На прес конференцији јутро након премијере Кристина Стевовић-Обрадовић казала је да присуствује стварању филма ,,15 и по“ јако дуго времена, те открила да се у њој током тог процеса ,,побило много сила“.
– Закључујући већ јако рано да ту има много позајмљеног из живота, не само нашег… Схватила сам да најприје нијесам била комфорна са тим, јер сам се питала колико ће се људи питати колико је то његова, самим тим и наша прича, па ти њима објашњавај шта ту јесте а шта није – рекла је Стевовић-Обрадовић.
Након тога је, како је казала, схватила да је све то промашено, јер се не баве својим животима него идејом.
– Онда је дошао тренутак, прије неких четири-пет година, када је већ сценарио почео да се ствара и приближава овој форми коју ћемо на крају и екранизовати, када је стварно почело моје схватање колико је било врашки тешко и значајно уочити и бити способан на најбољи могући начин украсти стварне сегменте живота, стварни живот. Преспојити дијалоге које си негдје чуо, намаштати их, довести до оне тачке у којој служе твојој причи – истакла је она.
Извор: Побједа
