Амерички председник увео је намет од двадесет пет одсто Њу Делхију и приближио се Пакистану упркос некада срдачним односима са премијером Модијем
Пишу: Џон Рид из Делхија и Хумза Џилани из Исламабада
Превео: М. М. Милојевић
У фебруару амерички председник Доналд Трамп угостио је Нарендру Модија у Овалној канцеларији. Индијски премијер дочекан је срдачно и Трамп га је поздравио као „великог пријатеља“.
Свега шест месеци касније, односи између предводника две највеће светске демократије су се урушили, све до Трамповог увођења царињења индијске робе по стопи од 25 одсто ове недеље и нашироког клеветања пете највеће светске економије.
У серији свађалачких објава на друштвеној мрежи Трут Сошал објављеној у позним ноћним сатима Трамп је критиковао индијске трговинске препреке као „напорне и заморне“ и сврстао је најбрже растућу велику светску економију међу америчке непријатеље, пишући да су и Индија и Русија оптерећене „мртвим економијама“.
Инвектива америчког председника запањила је индијске званичнике, остављајући аналитичаре да се боре да разумеју како су односи између лидера – који су донедавно одавали утисак снажне узајамне наклоности – доживели тако нагли пад.
„Трамп је очигледно ово начинио врло личном ствари против Модија“, каже Индрани Багчи, шеф тинк-тенка Ананта центар. „Не мислим да то више има много везе са политичким питањима“.
Трамп је указао још пре неколико недеља да трговински споразум са Њу Делхијем само што није постигнут пошто је Индија настојала да се реши царинских намета од двадесет шест одсто уведених на „дан ослобођења“.
Али дажбине уведене у среду – уочи рока који је Трамп задао другим америчким трговинским партнерима за 1. август – биле су само један проценат ниже. Амерички председник је додао да ће Индију казнити на неки неодређени начин због куповине руске нафте.
„Индијци су изузетно осетљиви на перципиране или стварне увреде и ово није начин на који је Индија било када поступала према било ком државнику“, каже Ц. Раџа Мохан, гостујући предавач на Институту за јужноазијске студије у Сингапуру. „Поједине увреде превазилазе било какав прихватљив однос, а језик, стил и наглост нису начин на који људи комуницирају једни с другима.
Модијева влада рекла је да испитује последице Трамповог потеза и званичници су рекли за Фајненшел тајмс да још увек очекују да америчка делегација поново допутује у Индију на трговинске разговоре касније овог месеца. „Предузећемо све неопходне кораке како бисмо осигурали и унапредили своје националне интересе“, изнео је у кратком обраћању скупштини индијски министар трговине Пијуш Гојал.
Амерички званичници јасно су назначили да вашингтонско незадовољство Индијом највећим делом проистиче од индијске куповине нафте од Русије – највећег индијског снабдевача.
Марко Рубио, амерички државни секретар назвао је куповину нафте „иритантном неугодношћу“ у свом недавном обраћању на Фокс телевизији, додајући да „Индија… суштински помаже финансирање [руског] ратног напора“ у Украјини.
У игри је, аналитичари наводе, било много више од односа између Трампа и Модија или чак индијских економских веза са њеним највећим трговинским партнером. Они додају како изгледа да Трамп гради ближе везе са индијским архинепријатељем Пакистаном свега неколико недеља након што су јужноазијски непријатељи водили краткотрајни војни сукоб.
„Индија са све снажнијим самопоуздањем о својој растућој улози у свету, осећа све мању потребу за постизањем компромиса са Сједињеним Америчким Државама о средишњим политичким питањима и суочава се са потешкоћама у ношењу са лукавим преговарачем у Белој кући“, каже Кристофер Клари, гостујући сарадник програма за Јужну Азију Стимсоновог центра.
Током Хладног рата САД су имале затегнуте односе са Индијом, када је Њу Делхи одржавао блиске везе са Моском. Али током претходне две деценије ове земље су изградиле односе у одбрамбеном и технолошком сектору који су нашироко сагледавани као најснажнији одговор демократског света на експанзионистичку Кину.
У фебруару, две земље су обзнаниле планове за ново десетогодишње одбрамбено партнерство и навеле су да планирају да обаве прву рунду билатералних трговинских преговора до јесени.
У преговорима који су уследили, аналитичари и званичници у Индији и САД су рекли да су две стране постигле начелни договор да смање царинске стопе и отворе тржиште за широк опсег индустрија, уз индијско инсистирање да се заштити њено политички осетљиво тржиште житарицама и млечним производима.
Њу Делхи је био љут због Трамповог уплитања током и након мајског сукоба са Пакистаном, који је отпочео након напада на део Кашмира под индијском контролом у којем је страдало двадесет шест цивила. Индија је окривила Пакистан за овај напад, док је Пакистан негирао умешаност и позвао је на „неутралну“ истрагу.
Модијева влада такође отворено негира Трампове тврдње да је испословао примирје у овом сукобу и да је посегао за трговинским договорима како би се супротстављене стране са тим сагласиле.
Званични индијски коминике објављен поводом разговора Трампа и Модија 17. јуна наводи: „Ни у једном тренутку током читавог низа догађаја није било никакве расправе, ни на једном нивоу, о индијско-америчком трговинском договору, нити било каквог предлога за америчко посредовање између Индије и Пакистана“.
Пакистан је, насупрот томе, номиновао Трампа за Нобелову награду за мир наводећи његову заслугу за разрешење кризе.
Исламабад је такође понудио америчком председнику склоном трампама и погађању трансфер једног истакнутог милитанта терористичке организације Исис-Ка као и договоре који обухватају широк опсег тема као што су крипто валуте, вештачка интелигенција, фосилна горива и стратешке руде. Асим Минир, заповедник пакистанске војске и де факто предводник ове земље, био је гост на двочасовном ручку у Белој кући у јуну.
Скоро у истом даху у којем је Трамп погодио Индију новим царинама ове недеље, он је објавио договор са Пакистаном да ће заједнички радити на развоју експлоатације „огромних нафтних резерви“ у овој земљи. Ова опаска деловала је као посебно извагана да испровоцира реакцију Делхија, пошто је указао да би Пакистан једног дана можда могао да „продаје нафту Индији“. Пакистану је такође уведена нижа царинска стопа од 19 одсто на извоз робе у САД.
Иако амерички приговори на индијско набављање руске нафте нису били узрок садашњој напетости између двају земаља, они ће „свакако створити нове проблеме за Делхи“, каже Ешли Телис, виши сарадник Карнегијеве задужбине за међународни мир.
„Све док је Трампова политика била у сагласности са Путином, индијска куповина нафте није била проблематична“, каже Телис. „Сада је то изненада постала како је нагло појачано Трампово интересовање за постизањем примирја“.
У индијском унутрашњем контексту, сучељавање се одиграло током скупштинског заседања и Модијеви противници су брже боље искористили прилику да нападну премијера, чији је ауторитет код куће изложен озбиљним искушењима.
„Свако зна да је индијска економија мртва економија“, изјавио је предводник опозиције Рахул Ганди извештачима ове недеље, одговарајући на опаске америчког председника. „Председник Трамп је само изнео чињенице“.
Извор: Фајненшел Тајмс
