Пише: Владимир Ђукановић
Док свет с одушевљењем посматра како вештачка интелигенција преузима писање мејлова, прављење слика мачака које возе свемирске бродове и претвара блебетање у „визију будућности“, испод хаубе тог технолошког чуда бруји један мотор који нико не жели да види: енергетски мотор. Да, док политичари држе говоре о зеленој транзицији, док нас корпорације уверавају да су њихове AI машине „угљенично неутралне“, стварност је много другачија. Вештачка интелигенција је гладна. Не мало гладна. Већ гладна као трогодишњак у радњи играчака. А та глад се мери у гигаватима.
Када неко каже да ChatGPT „разуме“ питања, то звучи симпатично, али истина је да иза сваког генерисаног текста, сваке слике у Midjourney-ју, сваког одговора који ти алгоритам да, стоје огромни кластери графичких процесора: GPU-ова, који раде пуном паром, као да се тркају са климатским променама. Само тренирање модела попут ChatGPT4 захтева месеце непрекидног рада хиљада чипова, смештених у центрима који гутају више струје него цела Црна Гора. Није метафора, Microsoft и OpenAI заједно троше више струје на тренирање једног великог модела него што просечна европска држава потроши у дану.
Али тренинг је само почетак. Јер, једном када се ти модели пусте у рад, почиње оно што се зове „инференце“: процес где AI „одговара“ на твоје упите. И док просечни корисник мисли да је AI магија јер му одговара за три секунде, у позадини заправо ради комплексна мрежа хиљада операција које црпе струју као рудник бакра у Конгу. Google је прошле године пријавио да су AI операције повећале њихову укупну потрошњу енергије за преко 20%. Амазон? Исто. Microsoft? Још горе. И то су само три велике фирме. А тек долазе кинеске, индијске и саудијске платформе које неће штедети ни ватру ни воду да направе сопствене моделе. LLM модели, дакле велики језични модели ће брзо постати технологија коју ће свако копирати, и тек нам долази експлозија истих. Самим тим и потражња за енергијом ће расти експоненцијално.
Зелени снови о ефикасној дигитализацији света добијају хладан туш када се погледа статистика. Према подацима Међународне агенције за енергију (IEA), до 2030. године, потрошња струје само за дата центре, и то без рудника биткоина, може порасти за 3 пута у односу на данас. И то под конзервативним условима. Ако AI преузме више задатака, што јесте план Big Tech-а, свет ће се суочити са дилемама које ни Skynet не би предвидео: да ли напајати вештачку интелигенцију или расхладити болницу? Да ли дати енергију AI систему који пише есеје за студенте или болници у руралном Судану? Углавном, капитал ће одлучити.
И не само да расте потреба за електричном енергијом, већ расте и потреба за водом. Да, вода, та досадна, мокра ствар коју пијемо. AI модели генеришу толико топлоте у центрима за обраду података да их мораш хладити као реакторе. И шта мислиш чиме се хладе? Светом водицом. На милионе литара дневно. Google је већ имао проблем у Ајови, где је потрошња воде у локалним дата центрима изазвала протесте јер је угрожена локална пољопривреда. Microsoft је признао да су његови AI експерименти испумпали десетине милиона литара из водовода. AI не пије воду, али је троши као камила у пустињи.
А онда дође део који сви покушавају да забашуре: енергија за AI се углавном не производи из ветра и сунца. Иако на PowerPoint презентацијама AI иде руку под руку са ветрењачама, стварност је да већина енергије долази из природног гаса, угља и у мањој мери нуклеарки. Не зато што корпорације не желе да буду зелене, већ зато што обновљиви извори немају стабилност потребну за нон-стоп рад дата центара. Када сунце зађе, AI не може да „одмори“. Он мора да настави да ради јер ви баш тад хоћете да вам рангира ресторане у некој вукојебини где сте одлучили да се чварите две недеље. 24/7. Без паузе. А то значи да ћемо добијати „зелену“ дигиталну будућност, напајану црним енергентима. Иронично? Наравно. Трагично? Ће да видимо. Технофоби већ три века кукумавче како свет пропада а ми о томе сада расправљамо на телефонима који имају већу процесорску моћ од целог лета на Месец.
Додајмо на то још један слој апсурда: стару добру геополитику. Земље које данас контролишу производњу чипова (као што су САД, Кина и Тајван), биће и главни „увозници“ струје за AI инфраструктуру. Шта то значи? Да ће земље са енергетским суфицитом: Норвешка, Канада, Русија моћи да продају струју као стратешки ресурс. А земље Балкана? Биће у раскораку између жеље да привуку AI инвестиције и реалности да немају ни стабилну мрежу, ни вишак струје, ни воду. Вештачка интелигенција може постати нова енергетска колонизаторска сила, где само они који имају ресурсе могу да „развијају“ технологију, а остали да је изнајмљују, под условима које одређује енергетски цар данашњице: дата центар.
Али иза свих тих питања која постављамо вештачкој интелигенцији и енергије која је потребна стоји једна неприкосновена чињеница: потребне су до сада невиђене количине руде, од челика, бакра, литијума, дакле од оних за које сваки дан чујемо, до оних ретких материјала, као на пример прасеодијум. Не, то није специјалитет у Малом Храсту у Аранђеловцу, него ретки елемент који се користи у производњи магнета кључних за развој свих мотора на електрични погон. Многи су у заблуди да смо ми у неком врхунцу ископавања руда из мајчице земљице. Шок је за већину када сазнају да смо површину ове наше планете тек загребали и да тек следи велика експанзија у рударењу свих могућих руда.
Геополитичко заоштравање којем сведочимо је управо овим трендом проузроковано. Свет се у ствари успавао и лечио од COVID-19 док је Кина у периоду од 2018. до данас вредно радила на свом плану доминације у овој области.
Овде видимо црвеним тачкама обележене кинеске позиције у рударењу и преради кобалта, магнезијума и ретких материјала. Довољно је само да брзо скенирате илустрацију па да вам буде јасно која је намера Кине.
Следећа илустрација јасно говори о доминацији ове земље у екстракцији и преради литијума, никла и графита. Запад као да је преспавао овај развој бодећи се вакцинам за корону и свађајући се да ли је вирус побегао из Вухана или га је неки бабун изпрдео.
Највеће ироније тек долазе. Док нам AI промовишу као средство за борбу против климатских промена, технологија ће постати главни акцелератор истих. AI која треба да штеди ресурсе их у ствари троши као да не постоји сутра. AI која треба да доноси рационалне одлуке већ сада тера човечанство да гради нове електране само да би генерисала deepfake видео једнорога на бициклу. Док се ми будемо крчкали као кукуруз кокичар на 50 степени, вештачка интелигенција се неће ни презнојити.
У свету у којем се енергетски ресурси већ боре између индустрије, домаћинстава и зелене транзиције, долазак AI као новог потрошача мења игру. Ратови ће буктати у деценијама које долазе, као што су буктали при сваком скоку људског развоја и борбе за ресурсе. Ко стварно верује да је рат у Украјини због руског језика је веверица. У зависности од извора, у Донбасу је од 3-5% светских резерви угља. То је огромна цифра за тај мали регион планете. Русија је скоро прегазила још један регион где је освојила рудник литијума. Ти ресурси никада више неће бити у рукама Украјинаца и на располагању Европи, колико год новца и подршке послали уништеној Украјини.
Према подацима Међународне агенције за енергију (IEA), глобална потрошња електричне енергије за дата центре и криптовалуте достигла је 460 терават-сати у 2023. години. То је једнако укупној потрошњи струје Шведске. То је око 2% укупне глобалне потрошње и до 2030. године тај део за центре ће се утростручити. Microsoft је већ признао да ће због развоја AI-а морати да удвостручи своју енергетску инфраструктуру до 2028. Google, који је раније био хваљен као пионир „зелених“ дата центара, сада ћути док бројке расту из квартала у квартал. Амазон је у једној години повећао емисију угљен диоксида за 40%, захваљујући „cloud AI“ расту. А иза сваке те цифре крије се неко ново копање.
Да би се направио један AI дата центар, потребно је море чипова, а чипови се праве од силикона, литијума, бакра, кобалта и ретких метала. И ту долазимо до следећег проблема, да би AI радио, мораш да ископаш пола планете. Да би Nvidia испоручила нове генерације GPU, потребни су ресурси из рудника у Чилеу, Демократској Републици Конго, Аустралији и Кини. Да би хлађење AI центара било могуће, потребне су огромне количине сребра, које се користи у напредним расхладним компонентама. Укратко: AI је директно повезан са експанзијом рударских операција широм света.
Ко буде контролисао ове ресурсе, владаће светом. Европа каска јер су се удавили у зеленој агенди која није дала много резултата сем економске стагнације. Економија је расла у 2023. години 0,43% а у 2024. години 1%, а и 2025 ће бити килава са истим растом као претходне године. Како то у Европи обично бива сада ваде кестење из ватре и брзоплето покушавају да ухвате корак са Кинезима и Америма. Пре пар месеци су навели пар десетина рударских пројеката као стратешке. Мапа која следи показује локацију и врсту руда које ће се вадити и прерађивати.
Политичари су их уврстили као стратешке, што у суштини значи да ће брзина издавања дозвола бити много бржа. На тај начин се избегава нагомилана европска регулатива, како национална, тако и наднационална. Зелени су на апаратима док куцкају у ChatGPT како ефикасно да протестују против ових одлука.
На мапи нема Србије и рудника Јадра који је подигао много прашине на политичкој сцени Србије. Али је Европска Унија пре пар месеци уврстила овај пројекат у 13 стратешких за свој развој ван граница блока. Иза кулиса нам је саопштено да ће то бити један од главних услова за улазак у Унију. Стратешки ћошак у коме се Европа нашла је сада чини агресивнијом и мање спремном да титра сваком бирачу. Долази нови деветнаести век када ће борба за ресурсе потребне новој, вештачкој интелигенцији, бити сурова. Да ли ће Србија проћи као у 19. или 20. веку остаје да се види.
Извор: Фејсбучење
