Бесани у Сијетлу – и као филм и као фраза – призива онај идеализовани, готово бајковити облик романтике који данас све ређе виђамо, било на екрану, било у стварности.
Бесани у Сијетлу, чувени ромком, емитован је на данашњи дан 1993. године. Том Хенкс и Мег Рајан још једном су показали да су маајстори романтичних комедија.
Иза приче стоји Нораа Ефрон, америчка новинарка, списатељица и редитељка. Нора је преминула 2012. године, а током каријере освојила је бројне награде, укључујући Британску филмску награду (БАФТА), као и номинације за три Оскара, Златни глобус, Тонија и три награде Удружења америчких сценариста.
Нора Ефрон је била мајстор у грађењу таквих љубави – грандиозни гестови, снажне емоције и парови чија је повезаност толико савршена да делује као да се таква хемија више никада неће поновити. Иако је од премијере прошло већ 32 године, Бесани у Сијетлу и даље остаје готово непоновљив пример филмске магије: романтична прича у којој се главни ликови сретну тек у последњим минутима филма.
Управо та одложена „судбина“ је срж Ефрониног омажа старим холивудским романсама – дуг пут до фамозног „случајног сусрета“. И симболично, ова љубавна прича почиње – на путу.
На Божићно вече, док вози сама ка кући, новинарка Ени Рид (Мег Рајан) укључује радио и сасвим случајно слуша позив дечака који говори водитељу да је његов отац тужан и да му треба нова жена. Мајка му је умрла, каже он, и откако је остао удовац, Сем (Том Хенкс) не може да пронађе мир. Када Сем преузме слушалицу, његова искрена, тиха туга погађа слушаоце – и подстиче десетине жена да му пишу писма. Међу њима је и Ени, која је у вези са симпатичним, али помало „беживотним“ Волтером (Бил Пулман), пише Гардијан.
Сем писма не отвара, али његов син Џона не одустаје – једно писмо посебно га погађа. У њему, Ени предлаже да се она и Сем сретну на врху Емпајер стејт билдинга, на Дан заљубљених.
У интервјуу из 1993. године, Ефрон је признала да је током рада на филму била „опседнута појмом безвремености“. Била је четврта сценаристкиња коју је студио ангажовао да „поправи“ сценарио, који им, у почетку, није уливао поверење. Али Ефрон је тада већ била прослављена сценаристкиња (Силквуд, Хартбурн, Кад је Хари срео Сали), иако је њен редитељски деби (This is my life) прошао слабије. Ипак, управо из те „двонедељне наруџбине“, како је звала свој ангажман, настао је један од најгледанијих филмова 1993. године.
И много више од тога – Бесани у Сијетлу данас је артефакт једног филмског времена које је нестало. Данас, када погледамо филм, постаје јасно колико су из биоскопа ишчезли харизма, магнетизам и звездани сјај – елементи без којих некада ниједна романса није могла да функционише. Ефрон је у интервјуу Америчком филмском институту рекла: „Некад ти студио каже: ‘Треба му више карактера.’ А истина је – то је цела поента, то јесте филм о ликовима.“
Филм не крије своју инспирацију: An Affair to Remember из 1957. године. Тај класик се више пута помиње у дијалозима, а чак и Мег Рајан изговара чувену реченицу Деборе Кер: „Све што сам успела да кажем било је – здраво.“ У једној од најсимпатичнијих сцена, Суз (Рита Вилсон), жена Семовог пријатеља, покушава да објасни величину тог филма – и кроз сузе се сломи пред свим мушкарцима у просторији који је збуњено гледају. Гледа га и Енина колегиница и пријатељица Беки (Роузи О’Донел), која јој даје можда и најпрецизнију дијагнозу: „Твој проблем је што не желиш да будеш заљубљена. Ти желиш да будеш заљубљена у филму.“
А опет, управо Беки шаље писмо уместо Ени. Ени верује у знакове: у сломљену венчаницу, у црвено срце које засветли на згради. У овом филму, чини се да мушкарци и жене не верују истој магији. Само једно дете – Џона – има храбрости да верује и делује у име љубави.
Финална сцена на врху Емпајер стејт билдинга, у којој се двоје странаца напокон сусрећу, постаје момент за историју. У том тренутку, Сам пружа руку Ени и каже:
„Кренемо?“
И баш тада, рађа се нова, безвремена реченица.
Извор: Данас
