Пише: Александар Живковић
Мука је то. За девет мјесеци створи се само једно алтернативно лице у Србији, ректор БУ Ђокић, но изгледа да ни он не одговара оној касти никад пензионисаних биоградских „независних“ медија.
О томе све говори малишизна насловна страна „Радара“, на којој је, истина, и ректор Ђокић, али над њим се надноси Данило Мариновић са тврдњом: „Црномантијаши су слика данашње Србије“.
Ко је „црномантијаш“? Ректор Ђокић? Сарадници „Радара“ из клира? Бог или ђаво би га знао.
Како су они постали ништа мање но слика Србије данас, јесте занимљивије питање?
Не за Маруновића, нека њега. Него за никад пензионисане теразијске Црногорце и Црногорке, поријеклом из „Дуге“, којима вазда нешто не ваља у Србији, а имају, Богу хвала, таленат за шефовање.
И сада би неки ректор, Бог те пита одакле, хтио нешто.
Е, не може тако док смо ми, увијек, на власти. Има да се зна ко поставља правила игре на Теразијама. Нијесмо се ми зато борили, да ко не чује, махом у четницима, па послије пролазили толике школе (ректорова спрема према нашој је ништа!) да би нам неко сад идеолошки кварио младеж са Видовданима и осталим митовима.
Зато, Маруновић горе, ректор доље!
Јасно, има на Теразијама и друга струја нашијенаца, оних који би одозго да уређују по Чарној Гори. Но, они су махом незнавени, никако да савладају високу школу марифетлука да је боље држати власт и горе и доље.
Некада то изгледа малишизно, али дјелује.
Најјаднији су ови наши доље – и они воле неранџе – који читају свашта, па помисле да је независност стварно циљ.
Не, браћо. Два ока у глави су два згодна ловишта.
Ето, уловисмо и ректора Ђокића док кажеш црномантијаш.
