Пише: Милан Р. Симић
И други романописци уступали су простор науци у романима, али Лабатутова варијанта другчија је од свих. Одважна је и отворена, искрена и без улепшавања. Лабатут рукописине концепира као класичан роман. Начин његовог састављања је такав да и не примећујемо када књига престаје да буде класична и постаје математички прецизан спој свих детаља унетих из огољене стварности, њеног произведеног хорора и онога што доживљавамо као реалну фантастику. Затиче нас директно саопштавање свих опасности и ми не знамо колико и какве све визије будућности човечанству нуде . И чини се да све научно у овом роману заправо јесу неостварене опсесије невероватног Џон фон Нојмана који је главни лик романа. Његов допринос квантној физици, теорији скупова, топологији,функционалној анализи и другим математичким пољима немерљив је. Не заборављамо његов допринос рачунарству, укључујући Нојманову архитеткуру, темељ модерним рачунарима. Био је пионир теорије игара. С правом се сматра једним од набриљантнијих људи двадесетог века. Са осам година прочитао је све 44 књиге светске историје, при крају живота, док га је разарала опака болест,прочитао је и књиге о свим религијама. Имао је невероватну способност да памти странице текста на први поглед, као дете волео је да измишља механичке играчке. Изложеност радијацији током тестирања атомске бомбе и у каснијем раду на Лос Аламосу, изазвала је у њему рак костију.Када се рак проширио и на његов мозак… Ужасно се плашио смрти притом све мислећи да ће оно што је за живота урадио преотети људски заборав. Како се самозаваравао? Умро је под обезбеђењем војске да не би одао војне тајне приликом агоније прикључен на апарате и дејством безбројних лекова. Сцена када је замолио кћер једва разумљиво да му каже два најпростија броја остаје читаоцима у трајном сећању. Кћер је мислила да се,по обичају шали, а када је схватила како хоће да провери може ли да их сабере… Да, 1+1! Највећи геније, на крају живота потпуно немоћан.
Лабатут је романескну структуру Манијака успешно изградио на научним врхунским достигнућима,али и биографским занимљивостима из живота надгенијалног научника. Писац је поетички, стилски и тематски потпуно различит и читање романа превазилази ваше досадашње читалачко искуство. Роман садржи три поглавља, пролог и епилог.
- ПОЛ илиОткриће ирационалног; 2)ЏОН или Лудиснови разума; ПРВИ ДЕО: Границе логике, ДРУГИ ДЕО: Фина равнотежа ужаса; ТРЕЋИ ДЕО: Духови у машини; 3) ЛИ или Лудило вештачке интелигенције; Пролог иЕПИЛОГ(Бог Гоа).
Упрвом делу главни лик је Пол Еренфест, теоријски физичар, дао је велики допринос у области статистичке механике и њених односа са квантном механиком укључујући теорију фазног прелаза и Еренфестову теорему. Патио је читавог живота од тешке меланхолије и напада дубоке депресије. Упорно је трагао за,како ју је назвао „исходишном тачком, срцем ствари“. Еренфест је извршио самоубиство претходно убивши сина Васила који је имао Даунов синдром .Биоје велики пријатељ Ајнштајна.
Друго поглавље је заправо мали роман у роману посвећен генијалном Нојману, сећању његових супруга, сарадника.Толико јенаучника,много би нам простора требало само да им поменемо свима имена. Стварање разарајуће атомске бомбе и још колико тога, али нећемо о томе. Истакнимо ово поглавље нечим живописним, а то је сећање на викенде богатих јеврејских породица пре рата. Из таквих породица су Нојман и његова прва супруга Маријета Ковеси. Обе породице проводиле су лета у великим летњиковцима у брдима. Створите слику њихових путовања дугачким караванима, са гувернатама, куварима, батлерима, учитељима, слушкињама, кућним љубимцима. Пртљаг? Састојао се од великих сандука што су се сами отварали од превелике количине одеће, вечерњих хаљина и отмених одела, хране и вина које би било довољно „за двонедељно путовање кроз пустињу“, а њихова обећана земља била је не даље од десетак километара од града. Весела причица из Нојмановог живота, али из доба детињства.
У каснијем животу, фон Нојман се све време суочава са својим унутрашњим демонима.
Тема у трећем поглављу романа је вештачка интелигенција. И у овом делу рукописа права је галерија ликова, у првом плану су играчи шаха и игре го од које савршеније нема, али као ликови уводе се и моћни компјутери.Ли Седол, врхунски го мајстор, најбољи на свету представља људску креативност и способност стратегијског размишљања. Симбол борбе између људске интуиције и алгоритамског размишљања јесте меч који је Ли Седол убедљиво изгубио против моћног AlphaGo. То је први програм који је победио најбољег го мајстора на свету. На крају долазимо и до AlphaZero,који је развио стратегију за игре попут шаха и го учећи искључиво из самог играња без људског надзора. Монструм програм.
Нојмане, залуд си страховао. Остајеш непревазиђен у историји науке.
Извор: Дневникова недељна култура
