Превео: Владимир Коларић
***
гена је отишао у рат
а наташа је умрла
такав трансцендентни крај
мог поколења
оних којима још није ни четрдесет
тако романтичан крај
[међу сивим кућама]
баш тужан
далеко од било каквих
московских проблема
***
Владимир Коларић: Од Вавилона до небеског Јерусалима – Миге и албум „Теозис“
чини ми се да око нас
дешава много
не посебно важних
али чудесних догађаја
мада наравно некоме
они могу бити важни
приватан живот је увек
веома важан
имам пријатеља
са којим сам ишао у школу
затим и на факултет
често смо заједно шетали
а онда смо се разишли
престали да комуницирамо
после неког времена
пријатељ се оженио
а недавно сам сазнао
да му је жена тешко болесна
да има рак
и да се налази
у веома тешком
критичном стању
и да јој је неопходна помоћ
после неколико дана
сазнао сам да је мој пријатељ
потписао уговор да војском
[и отишао у сво]
да би платио лечење
своје жене
обављена је операција
неколико пута су ишли у москву
али [болест се показала јачом
и] недавно је умрла
када сам сазнао
да је мој пријатељ
отишао да ратује
како би спасао жену
помислио сам
да је то био веома чист
херојски искрен чин
када се ради спасења
вољене особе
ризикује живот
баца у вртлог рата
зато што не може свако
то да уради
[не може свако да ризикује]
али то што је неко кадар да уради
тако нешто
буди оптимизам
макар и помало трагичан
али веома важан људски оптимизам
који сада недостаје
***
Владимир Коларић: Пој црног сина – Два албума Божидара Кокота Boxidara
наравно
сентименталност је ужасна
али она може
да учини
и неке
веома важне
[психолошки важне] ствари
недавно сам
читао коментаре
и тамо су многи
саосећали са неким
када сам написао
да су мене бомбардовали
треба ли уопште рећи
да су одмах почели да ме вређају
а потом чак и да ми се смеју
изненађени
зашто не саосећам
са неким ког никад нису бомбардовали
и ко је за то време живео у шпанији
сунчајући се на плажи
[и уопште уживајући у животу]
док је моја мајка
лежала испод стола
на поду
за време страшног бомбардовања
које је трајало целу ноћ
наравно да сам помислио
како су ти људи одвратни
и колики су лицемери
и знао сам
да никада више
нећу комуницирати са њима
[и никада их нећу видети]
али укус је наравно
остао [у мени заувек]
и поред тога велики опрез
према томе што
[код таквих људи]
изазива сентименталност
Игор Бобирјев је песник и прозни писац из Доњецка.
