Пише: мр Стеван Гајевић
Црна Гора је земља реално стратешки добро лоцирана на Јадранском мору, често и углавном се промовише као туристичка дестинација.
Међутим, иза ове привлачне слике лежи озбиљан економски изазов: недостатак значајних производних инвестиција. Овај феномен има вишеструке узроке и захтијева комплексан приступ рјешавању.
Зашто нема производних инвестиција? Разлози су вишеструки па ћемо их само побројати а о сваком би могли нашироко да пишемо.
Претјерана зависност о туризму: Главна експозиција земље је усмјерена ка туризму, што често подразумијева краткорочна, сезонска улагања умјесто дугорочних производних капацитета. Овај вид инвестирања и пословања ствара сезонске осцилације, нискоакомулативан је и ограничава економску базу.
Инфраструктурни дефицити државе би се могли дефинисати у сљедећем: Недовољно развијени путеви, енергетски систем који захтијева модернизацију, и тренутна инфраструктура саобраћаја (жељезнице, лука, и аеродрома) није у потпуности прилагођена захтјевима модерне производње, те представљају значајне препреке. Висина трошкова транспорта и логистике до и од Црне Горе чини производњу мање конкурентном.
Регулаторни и административни дефицити: Сложени законски оквири, дуготрајне процедуре за дозволе, недостатак предвидивости и транспарентности у пословању, као и перцепција ризика везаних за стабилност и законитост (укратко корупција), одвраћају потенцијалне инвеститоре. Код законских рјешења везано за инвестиције потребна нам је флексибилност, која је могућа због величине земље, а која прилагођава моментално и одмах законски оквир потреби инвестиција.
Недовољно квалификована радна снага: Иако постоје добре школе, недостатак стручног особља за одређене, модерне производне гране и слаба веза између образовних установа и привреде представљају проблем. Морамо бити свјесни да смо далеко од квалитета школства који смо имали за вријеме СФРЈ, а ако би смо се осврнули на дискутабилну вриједност знања људи којима се повјерава руковођење државом овај проблем тек тада долази до изражаја.
Висок трошак енергије: Иако се задњих година ради на развоју обновљивих извора, трошкови електричне енергије могу бити високи у поређењу са другим регионима када је покретање производње у питању, а што утиче на конкурентност енергетски интензивних индустрија.
Психолошки менталитетски фактор: Фокус на лакоћу и брзину профита, брзе и “једноставне” инвестиције у туризму могу подстаћи инвеститоре да избегавају захтевније и дугорочније улагања у производњу.
Какве инвестиције су нам потребне?
Црној Гори су потребне инвестиције које ће подстаћи развој:
Иновативна индустрија: Улагања у високотехнолошке секторе и АИ, прије свега оне које би могле да користе локални ресурси (нпр. дрвна индустрија, металургија, пољопривредни производи). Код иновативне индустрије нпр програмерских услуга и софтвера имамо донекле и значајан помак па самим тим и сматрам да треба додатно појачати и субвенционисати па и давати олакшице када је у питању наведена дјелатност
Пољопривреда и прехрамбена индустрија: Инвестиције у модерне фарме су насушна потреба. Мишљења сам да Министарство Пољопривреде и превише субвенционира екстезивни начин пољопривредне производње. Више него јасно је да пољопривреда мора у бар једном дијелу бити корпоративна, а такође и прерада пољопривредних производа (воће, поврће, винова лоза, риба), производњу квалитетног хране и повезивање са туризмом (локална храна). Дакле у пољопривреди је неопходно осмислити квалитетне пројекте које је потребно разрадити и понудити будућим произвођачима. Нпр не видим разлог да се добар дио Солане претвори у рибњак.
Енергетика: Инвестиције у електроенергетску мрежу како би мали произвођечи енергије могли успјешно да се конектују али и за смањење губитака и повећање поузданости.
Бечки институт: У региону Црна Гора ће имати највећи економски раст, а Србија најмањи
Туризам – али другачији: Инвестиције не би требало да се фокусирају само на развој смјештајних капацитета већ на развој другачијег, квалитетнијег и дуготрајнијег туризма, као што су луке и лучка инфраструктура, туризам за високоплатежног госта, реконструкција и стављење у контекст туристичког произвда старих и заборављених градова који полако нестају, а пружеју управо препознатљивост Црне Горе: Лесендро, Св. Андрија, Космач Обод и други. Неопходно је извршити дивресификацију туристичког производа и према конгресном туризму, спортском, сеоском и нарочито здравственом туризму.
Развој вештачке интелигенције (АИ): Улагање у области АИ, посебно у областима као што су туризам (персонализоване понуде, оптимизација распореда), пољопривреда (прецизна пољопривреда), логистика (оптимизација путева и складиштења) и јавна управа (аутоматизација процеса). Ово може подстаћи иновације и повећати ефикасност у различитим секторима.
Брушење дијаманата: Истражити потенцијал за улагање у индустрију брушења и полирања дијаманата. Иако Црна Гора нема домаћа налазишта, могуће је развити ову индустрију као посредника или специјализовати се за брушење дијаманата извожених из других земаља, користећи стратешку локацију, инфраструктуру и потенцијално повољан радни капацитет.
Изградња жељезнице од Будве до Котора и Тивта
Посебно значајна инвестиција која би имала дубок утицај на развој региона је изградња железничке пруге од Будве до Котора и Тивта. Ово би повећало повезаност, омогућило бржи и ефикаснији транспорт људи и робе између ових важних туристичких центара и луке Бар. Посено би се могло ефикасно смањити друмски саобраћај на приморју, смањило оптерећење на постојећим цестама, посебно у сезони туризма. Изградња неке врсте жељезнице би потакнула развој. Сам пројекат би због недоступног простора могао бити изграђен на стубовима или на већим котама у односу на море. Осим превоза путника могло би се утицати на развој индустрије и логистике у овим областима, омогућавајући ефикаснији транспорт материјала и производа.
За главни град и околину, такође се треба размишљати о увођењу метроа или надземне жељезнице чиме би се растеретиле све веће гужве.
Либерални оквир за бизнис
Један од кључних предуслова за привлачење било каквих значајних улагања, посебно у производном сектору, је стварање либералног и повољног пословног окружења:
Можемо ли пратити искуства других?
Да, увијек. Историја развоја богата је примјерима земаља које су успјешно изашле из ситуација сличних оној у Црној Гори. Кључ је у прилагођавању искустава властитим специфичностима. Сви они који су пратили предавања на Економском факултету када се тамо нешто учило сјећају се тзв. Таблице Леонтијева гдје се економија посматра међусекторски па се математичким методама планирају расподјеле међу секторима привреде. Овим расподјелама добијамо међузависност у секторима па нпр. видимо колико сектор туризма користи ресурсе сектора пољопривреде или културе.
Примена стратегије „водећих сектора“ мислим да је можда и најбитнија у овој причи. Многе земље су кренуле развојем одређених индустрија (нпр. Јапан са електроником, Јужна Кореја са бродоградњом и електроником, Сингапур као финансијски центар, и успјешно су се прошириле на друге секторе. Црна Гора би требало да идентификује своје „водеће секторе“ (нпр. висококвалитетна храна, туризам заснован на природи и културном наслеђу, потенцијално и АИ или специфичне индустријске гране).
Привлачење страних инвестиција: Земље попут Сингапура, Ирске или Чешке успешно су привукле ФДИ кроз специфичне економске зоне, повољне законске оквире и фокус на високообразоване раднике. Црна Гора би требало да ради на стварању предуслова за оваква улагања, укључујући инфраструктуру и либералан пословни оквир.
Кина је нпр протеклих деценија уложила огромна средства у инфраструктуру (путеви, железнице, луке), што је било кључно за њен економски раст. Иако на другом нивоу, принцип је исти: добра инфраструктура (укључујући железницу, путеве, јавни превоз) је предуслов за привлачење инвестиција.
Образовање и људски капитал: Земље које су оствариле брзи развој улагале су у образовање и стручну спрему својих грађана како би били конкурентни на глобалном тржишту рада.
Стабилност и предвидивост: Земље које су успеле да пређу из стања нестабилности ка стабилнијем и предвидивијем окружењу често привлаче више инвестиција. Либералан и предвидив пословни оквир је део овог процеса.
Црна Гора посједује значајне ресурсе и потенцијал за бржи економски развој. Међутим, да би се то остварило, неопходан је стратешки прелазак са једносмјерног фокусирања на туризам, ка развоју разнолике, конкурентне привреде засноване на производњи, иновацијама и квалитету. Кључни елементи овог пута су: улагања у инфраструктуру (посебно путеве, енергетику, железницу Будва-Котор-Тиват, јавни превоз у Подгорици), стварање повољног и либералног пословног окружења, улагања у области попут АИ и истраживање специфичних индустријских могућности, као и диференцијација туризма те улагање у обнову и заштиту културног наслеђа. Без ових промјена, које захтијевају дугорочну визију и одговорно извршење, перспектива за значајнији економски успон и квалитетнији живот становништва остаје ограничена.
Аутор је финансијски консултант
Извор: Дан
