Пише: Тијана Станић
После неколико месеци протеста, замор је природан. То не значи да је борба готова. Ипак, уместо масовних окупљања, питање је како даље усмерити енергију студентских и народних протеста
Неколико месеци је прошло од почетка студентских протеста, а ближи се 15. април, који је министарка просвете у оставци Славица Ђукић Дејановић прогласила „последњим термином да факултети почну да раде“. Исти датум означиће и месец дана од 15. марта и досадашњег пика масовности студентских протеста, али и протеста у Србији уопште.
Притисци на студенте расту, па само у протеклих неколико дана таблоиди као на траци штанцају вести о прекидима блокада. Данима се шушка о могућим упадима полиције на факултете.
Истовремено, и међу самим студентима долази до размимоилажења око идеје о експертској влади. У таквој ситуацији, намеће се питање: да ли је дошло до замора протеста и какви би могли бити наредни кораци?
Факултети (не) крећу са наставом
„Медицински факултет у Нишу објавио крај блокаде“, наслов је који се, у разним варијацијама, у среду (9. април) могао прочитати на свим таблоидним порталима. Није прошло много, а придружила му се вест о томе како је и Факултет спорта и физичког васпитања у Новом Саду одучио да почне са извођењем наставе.
Татјана Њежић: Утопија која се остварује: Протести и књижевност
Нису, међутим, пренета саопштења студената ова два факултета. Њихова суштина је следећа: захтеви нису испуњени, а одлуку професора о почетку наставе нису подржали студентски пленуми. У складу са тим, студенти су објавили да ће, упркос саопштењима својих факултета, остати у блокади.
Приде, студенти Медицинског факултета у Нишу затражили су и смену управе, на челу са деканом Александром Митићем, потписником саопштења о „динамичком плану надокнаде наставе“ које је на сајт факултета постављено чак три пута.
Нису студенти ова два факултета једини који се суочавају са гласинама да почињу са наставом. РТС је у среду у Дневнику објавио вест да су из блокаде изашли, између осталих, Београдска академија пословних и струковних студија, Академија политехнике, Академија струковних студија у Шапцу и Факултет за медије и комуникације (ФМК).
Студенти су ову информацију убрзо демантовали, те су исте вечери хитно позвали на протест испред зграде РТС-а.
Политичка артикулација протеста?
Више од четири месеца од почетка блокада, на дневном реду студентских пленума нашло се питање о политичкој артикулацији студентских протеста, које је, на нивоу нације, од почетка предмет подела.
Док су студенти већине факултета у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Новом Пазару подржали идеју о експертској влади временски ограниченог мандата, београдски студенти у блокади и даље се нису јавно огласили.
Изузетак су студенти Филозофског факултета, који су се јавно изразили забринутост због идеје о формирању експертске владе, страхујући да она „ризикује да наштети јединству студентског покрета и занемари стварање консензуса који је кључан део директне демократије“.
Алтернатива подршци прелазној влади могло би да буде формирање студентског покрета који би на неким наредним изборима био могућа опција, али је тако нешто, барем за сада, мало вероватно.
„Пумпа се до испуњења захтева. Надам се да ћемо успети да нађемо неко политичко решење. Верујем да ће много људи, кад дође време за гласање, желети да заокруже ‘студенти’, али то тренутно није опција. Не верујем да ће икада бити, најизвесније је да ћемо ми некога да подржимо, рекао је студент Електротехничког факултета Ђорђе за „Демостат“.
На пленумима се разговара
Он је у истој емисији открио да се питање о крају блокада спорадично покреће на пленумима.
„На пленуму смо једног дана имали на дневном реду питање разрешења блокада. Дошло је доста колега са завршне године којима је остало пар испита и желели су да се прекину блокаде да би завршили факултет, нашли посао. Мислим да је то мало себично са њихове стране јер се ипак боримо за нешто више“, навео је он.
Његов колега Страхиња са Машинског факултета потврдио је да има студената којима је остало мало испита до краја и којима значи да финансијски не морају да преброде још једну годину у Београду без завршених основних или мастер студија.
„И ми смо на факултету скоро имали питање окончања протеста, на позив једног професора одазвало се баш доста ‘машинаца’, пун амфитеатар а он је један од највећих у Београду. Скоро једногласно смо изгласали наставак блокада“, рекао је он.
Пленуми функционишу тако што на њима свако има право да предложи тачку дневног реда. Ако буде усвојена и изгласана, пленум може да одлучи да се проследи кровној радној групи, која даље упознаје представнике других факултета са предлогом свог пленума.
О предлозима различитих факултета тако се дискутује на различитим пленумима, а одлука сваког пленума се напослетку уважава на Великом састанку делегата, где се гласови са свих факултета сабирају.
Иако је процес спор, на овај начин се свака потенцијална одлука више пута проверава. Тако ће и на могућу званичну одлуку о неком виду политичке артикулације студентског бунта морати мало да се сачека.
Апел на буђење
Ако се говори о замору протеста, ваља се запитати и ко су они који су се уморили? За сада, делује да то нису студенти: они су у протеклих недељу дана додали чак два нова захтева, позивају на нове протесте готово свакодневно, а део њих је већ данима на бициклистичком путу за Стразбур.
Уз то, студенти месецима апелују и на друге сфере друштва. Последњи апел упућен је Универзитету у Београду да „иступи са радикалнијим мерама отпора, у форми коју сматра адекватном“, а све због тога да би „сада синхроно, студенти и представници Универзитета, иступили као хомогено тело“.
Професор Филозофског факултета у Београду Оливер Тошковић сматра да је значајан део универзитета и до сада доста радикално наступио.
„Наставу смо потпуно обуставили, што је радикалнији корак од штрајка, због чега мислим да су универзитетски професори били довољно радикални. Ипак, слажем се са студентима да би требало појачати притиске на власт“, рекао је он за Ал Џазиру.
Са друге стране, научни сарадник на Институту за филозофију и друштвену теорију Дејан Бурсаћ оцењује да студенти апелом за радикализацију траже исто оно што су тражили ранијим захтевом да се грађани организују у зборове.
„Студентима је јасно да не могу да буду једини носиоци борбе, посебно зато што они не желе да буду истакнути као носиоци захтева за политичком променом режима. Они стално понављају да имају захтев да институције раде свој посао и да ширу политичку борбу мора да води неко други, односно широки фронт, а не само они“, истиче Бурсаћ.
Куда даље?
Природно је да енергија протеста, након неколико месеци на улицама, не може непрестано бити на врхунцу. Али да протести и даље имају сврху, показује сама власт, која се из петних жила труди да их угуши.
Ту је медијска пропагандна машинерија са почетка текста, са задатком да створи перцепцију о томе да се блокадама неминовно ближи крај – сад ће, само што није. У стварности, разрешење кризе и даље није на видику.
Расте и репресија власти према неистомишљеницима, па је тако пре неколико дана објављено да ће из Србије бити протерана хрватска држављанка Ариен Стојановић Ивковић, која у Београду живи већ 12 година, ту је и студирала, удала се и добила дете.
Образложење: „Орган надлежан за заштиту безбедности Републике Србије доставио процену да боравак држављанке Хрватске Ивковић Стојановић Ариен представља неприхватљиви безбедносни ризик“. У стварности, како је рекла млада лекарка за Н1, живот јој се своди на посао, вртић, дете, породицу и одлазак на понеки – студентски протест.
Уз то, расту притисци на професоре и универзитете да почну са радом, а и председник Србије Александар Вучић најављује да ће на митингу 12. априла изнети сопствене захтеве.
Иако је притисак велики, енергија студената и даље није угушена. Како даље усмерити енергију студената и улити нову снагу у интересовање грађана? Одговор на та питања ће морати да донесу не само студенти, већ и шира друштвена заједница.
Извор: Време
