Разговарао: Душан Велимировић
Од рођења у Вировитици, детињства у Воћину и Вуковару, преко одрастања у Лондону, па до извештавања за Ројтерс из Кеније, Пакистана и Мексика. Овако укратко изгледа животни пут Дражена Јоргића који је као део Ројтерсовог тима добио овогодишњу Пулицерову награду за истраживачко новинарство. Са још неколицином колегиница и колега истраживао је трговину и производњу фентанила у САД-у и Мексику, а као резултат истраживања настала је седмоделна серија текстова названа “Фентанил Експрес”.
Као дописник из Мексика, направио је велики део посла разговарајући са директним учесницима у производњи и дистрибуцији, а након њихових прича реаговала је и Трампова администрација. За потребе приче, наручили су хемикалије и опрему за 3.600 долара, од чега су могли направити дрогу у вредности преко три милиона долара. Нису произвели фентанил, већ су сву купљену робу уништили.
Осим Јоргића, у награђеном Ројтерсовом тиму били су Морис Таман, Лаура Готешдинер, Стивен Еисенхамер, Дејзи Чунг, Кристина Кук, Мајкл Мартина, Антони Слодковски и Шанон Стејплтон. Осим Пулицерове награде, Јоргић је освојио, између осталог, награду Роберт Спирс Бењамин коју додељује Overseas Press Club of America и награду The Katherine Graham за храброст и одговорност White House Correspodents’ Association-а.
Фентанил је веома јак лек против болова који спада у групу лекова званих опиоиди. Сличан је морфијуму, али је 50 до сто пута јачи. Користи се у болницама за јаке болове, на пример после операција или код тешких болести попут рака. Међутим, фентанил може бити врло опасан ако се користи без контроле лекара. Чак и мала количина може изазвати предозирање, па и смрт, посебно ако га неко узме несвесно или помешаног с другим дрогама. У последње време се често помиње јер га дилери мешају с другим дрогама (као што су кокаин или хероин) да би појачали дејство, а људи то често не знају па долази до трагичних случајева.
Према подацима америчког Центра за контролу и превенцију болести, у САД-у је од 2013. до 2023. од фентанила умрло 411.847 људи, а највећи скок је забележен након почетка пандемије корона вируса.
Кад је настао проблем са коришћењем фентанила у САД-у?
Пандемија фентанила је једна од највећих прича у овом делу света у последњих пет година. Почело је 2013. у Америци и у последњих 12 година је готово пола милиона Американаца умрло од последица узимања ове дроге, што је више од броја погинулих Американаца у Другом светском рату. Кад путујете Америком, као што сам ја у протекле четири године, видите по градовима, мостовима или тржним центрима много дрогираних људи. Људи на фентанилу изгледају и понашају се другачије него они на другим дрогама. Фентанил и кристални мет преузимају тржиште дрога.
Чим сам пре пет година дошао у Мексико, почео сам да пишем о томе јер је већина фентанила направљена у овој држави. Кад је 2013. почела епидемија ове дроге, већина прашка је долазила из Кине. Следеће године су картели почели да уче како се то производи. Нису ни знали како се прави, јер начин на који се производи фентанил изгледа отприлике као да се две особе затворе у једну собу и тамо стварају коначни производ. С друге стране, Кинези су имали професионалне компаније које су производиле фентанил за медицинске сврхе. Њихов производ је био професионалан и сто одсто чист.
Колико је било тешко наручити фентанил из Кине?
У то време се могло наручити само преко интернета, илегално, али веома лагано. Све је долазило из Кине. У међувремену су и Мексиканци научили како да направе фентанил и да му чистоћа буде скоро сто одсто. Постајали су све бољи, али је Кина и даље доминирала тржиштем. У мају 2019. године Кина је увела забрану извоза фентанила. Не знамо тачно колико је у том моменту фентанила долазило у САД из Кине, а колико из Мексика, али претпоставља се да је било 80:20. Тада су, готово преко ноћи, мексички картели преузели цело тржиште. Иако је сам прашак фентанила престао да долази из Кине за Америку, настављен је увоз најважнијих састојака за његову производњу.
Потребно је око десет хемикалија како би се произвео фентанил, а од тих десет две хемикалије је веома тешко набавити у Мексику, па то увозе из Кине и других држава. На тај начин је настављен шверц хемикалија из Кине. Кад је кренуо шверц из Мексика у САД, било је веома тешко да га се заустави јер је граница огромна, око 3.500 километара, и сваки дан је пређе на стотине хиљада људи. Тада су се Американци досетили да све зауставе пре него што хемикалије за производњу дођу у Мексико.
Покушали смо да разумемо шверц хемикалија из Кине за Мексико па је један колега, истраживачки новинар из Њу Јорка, желео да истражи податке о извозу, да види ко шаље које хемикалије и да покуша да пронађе актере који имају податке о трговини и извозу. Пронашли смо људе који су увозили хемикалије, тада још легално. Након што су схватили да их америчке власти прате, све је постало део подземних радњи.
Фентанил, синтетички хероин, сеје смрт и у Мексику, преливајући се из Америке
Тада сте дошли на идеју да истражите како цео систем функционише. Шта је прво што сте направили кад сте кренули у причу?
Тада је јавност веома мало знала о целом процесу. Један колега је имао идеју да наручимо хемикалије из Кине у САД и Мексико. Од десет хемикалија, две смо морали наручити, оне су биле легалне. Нисам одмах почео да радим са тимом јер сам био на породиљном допусту, али сам одмах по доласку на посао отишао у град Кулиакан где сам разговарао са људима из познатог картела Синалоа о томе како се прави фентанил. Испоставило се да је то веома лагано, како би они рекли, “као да правите пилећу супу”. Разговор са људима из картела је била тема прве приче из овог серијала.
Колико је уопште опасно разговарати са људима из картела?
Последњих пет година сам често боравио у Синалои. Мексико је изузетно опасан за новинаре, али мање за странце попут мене. Они су пословни људи, иако их Американци називају терористима. Не занима их идеологија, раса, националност, вера, на првом месту им је бизнис. Не воле да убијају странце јер је то лоше за посао.
Кад убију мексичке новинаре, нико ништа не предузима, државу то не занима. Тако да сам се састао са људима из картела, попут сикарија (убица) и кувара. То су људи који имају само неколико разреда школе, али научили су да праве фентанил. У исто време смо почели да размишљамо и о другим причама из серије. Кад радимо са Ројтерсом, не пишемо само један чланак, већ неколико прича да бисмо приказали како функционише цео систем.
Како хемикалије долазе у Мексико?
Кроз разговор са људима из картела сазнао сам нешто веома занимљиво, а то је да већина хемикалија на путу ка Мексику долази кроз Сједињене Америчке Државе. То је било веома чудно јер су Американци захтевали од Мексиканаца да морају сузбити увоз хемикалија из Кине, а на крају се испоставило да пролазе кроз САД. У САД сваки дан уђе четири милиона пакета из целог света и онда су картели одлучили да шаљу хемикалије у Америку јер је тешко проверити толики број пакета.
Такође, кад роба иде из Мексика у Америку, цариници су веома ригорозни и проверавају сваки аутомобил, док је у супротном смеру другачије – слабо проверавају аутомобиле који иду из САД-а за Мексико. Испоставило се да је лакше да хемикалије иду из Кине у Мексико преко САД-а, него обрнуто. Направио сам графичку причу како бих то појаснио. Требало нам је око девет месеци како бисмо направили истраживање. Причали смо са људима из картела, Кине, САД-а и полиције, испитали смо преко 60 људи.
Какав су одјек у јавности имале ваше приче након што су почеле излазити у медијима?
Добили смо супер реакције јер се то дешавало за време политичке кампање у Америци, где је фентанил био доста важна тема. Много људи је гледало шта смо радили. Трампова администрација је хтела да промени односе са Кином па су пратили како долазе хемикалије. Након тога су хтели да затворе рупе кроз које функционише шверц. Влада покушава да промени трговинске законе, а чули смо да је један од разлога и наша прича јер има велики утицај.
Понекад је тешко видети директни одјек, али смо чули од људи из владе да смо много утицали. Знали смо да имамо јако добар рад, да има много потенцијала. Прва прича је била изузетно важна, али важне су биле и друге компоненте тог система и бизниса који смо истраживали.
Можда је највећи показатељ баш то што сте освојили Пулицерову награду. Како је то све изгледало?
То је шлаг на торти, феноменално. Нешто што као новинар не очекујете да ће вам се десити. У октобру ће бити церемонија доделе награде у Њу Јорку.
Радили сте као репортер из земаља које су захваћене ратом и криминалом. Како је то утицало нас вас као новинара и као особу?
Рођен сам у бившој Југославији, био сам избеглица у детињству. Мислим да вас извештавање из свих тих земаља додатно мотивише да посао радите добро и да штитите истину. Кад видите огромне неправде, велику корупцију, дубоко укорењено угњетавање у одређеним местима, било да долази од институција или богатих елита, или једноставно огромно сиромаштво на сваком кораку, схватите колико је новинарски посао важан.
Важно је да се истина каже моћницима, али и да се разоткрију ствари које можда локални новинари нису у позицији да истраже јер је ризик за њих много већи. Занимљиво ми је радити у државама које имају велике проблеме, које нису део западног света, јер се у њима могу наћи боље и занимљивије приче.
Ускоро почињете да радите на књизи о картелу Синалоа. О чему се тачно ради?
Ел Чапо, који је био на челу картела, тренутно је у строго чуваном затвору. Његови синови су једно време били изузетно моћни, неки су у затвору, а неки и даље на слободи. Постали су једни од најмоћнијих наркодилера на свету. Имају доста занимљиве биографије. Њихов отац је одрастао у великом сиромаштву, није имао шта да једе, продавао је наранче на улици, јахао магарца по селу, а они су возили Ферарије од тинејџерске доби и похађали најпрестижније школе.
Питање је зашто су се ти момци увукли у посао свог оца. Нисам у контакту директно са њима, али јесам са људима око њих. Књига говори и како се свет дроге променио у последњих десет година, с обзиром на појаву синтетичких дрога попут фентанила. Има ризика, али надам се да ће све проћи у реду.
Извор: Портал Новости
