Пише: Анамари Репић
Срби на северу Косова суочени су са порастом несигурности, озбиљним недостатком функционисања институција, док их затварање српских служби и административне препреке све више удаљавају од система Косова. Тензије и криза поверења гурају Србе да се осећају напуштено, у сенци између две администрације.
На северу Косова инциденти се множе и добијају нове облике као одраз институционалне удаљености, међуетничких тензија и политичких нејасноћа. Један од најтежих случајева забележених последњих неколико месеци је узнемиравање жена. Наиме, у порасту је број пријава сексуалног углавном вербалног узнемиравања жена у општинама са српском већином на северу Косова што изазива озбиљну забринутост.
Комшијске страже
Према извештају НВО Актив, прикупљена су сведочења 30 девојчица и жена српске националности, старости од 15 до 60 година. Оне су пријавиле различите облике сексуалног и вербалног узнемиравања: од сексистичких коментара и неовлашћеног снимања, до праћења возилима и физичких насртаја. Косовска полиција је у неколико случајева реаговала. Тако је 13. маја ухапшен мушкарац који је из аутомобила добацивао девојкама у Северној Митровици. Касније је приведен и полицијски службеник под сумњом да је узнемиравао малолетницу. Забележени су и случајеви када су мушкарци из аутомобила вербално нападали девојке, а којима је полиција изрекла новчане казне.
Душко Челић: Систематска дискриминација Срба на Косову са елементима етничког прогона
Због учесталог узнемиравања, организације цивилног друштва упозоравају да реакције надлежних нису довољне. Део грађана верује да су препуштени сами себи, те су се чули позиви за формирање такозваних „комшијских стража“.
Након гласног негодовања и све израженије забринутости, Полиција Косова је позвала грађане да пријављују претње и донела одлуку да појача присуство на терену. Заменик командира Полиције Косова за регион север Ветон Ељшани изјавио је да су у Северној Митровици уведене додатне патроле са службеницима који говоре српски, најавивши „оперативни план“ за превенцију сексуалног узнемиравања.
„Сада имамо додатне полицајце и током дана и ноћи. Наша намера је да будемо присутни, да људи знају да нисмо далеко“, рекао је Ељшани на једном скупу посвећеном безбедности у Северној Митровици.
Међутим, грађани остају скептични. Председник Српске демократије, локалне странке, Александар Арсенијевић, истиче да жене често не наилазе на разумевање када пријаве сексуално узнемиравање.
„Пријаве породичног насиља и туча се процесуирају, али када је реч о сексуалном узнемиравању, жене нису схваћене озбиљно. То додатно нарушава поверење у институције“, рекао је Арсенијевић током дебате у Северној Митровици.
Шта остаје заједници?
По свему судећи за смиривање ситуације на северу Косова кључна је координација свих страна, уз учешће грађана. У супротном ризици су реални, попут трајних нестабилности и одлива становништва. У последњем извештају НВО Актив о ставовима косовских Срба, „Анализа трендова“, закључује се да Срби на Косову немају поверења ни у локалне ни у међународне институције, а поверење у политичаре из Београда и Приштине готово је нестало. Према резултатима истраживања, више од 90% испитаника верује да се ситуација на Косову развија у погрешном правцу. Више од 70 одсто становника севера познаје некога ко је напустио Косово у последњих годину дана.
Исељавање није више реткост, постаје правило, показује ово истраживање. Као посебан ударац Срби виде укидање платног промета у динарима, што је додатно појачало осећај напуштености и игнорисања основних потреба српске заједнице.
„У ставовима грађана преовладава песимизам. Више не говоримо о учешћу, већ о опстанку заједнице“, рекао је Миодраг Милићевић, извршни директор НВО Актив, на представљању ставова косовских Срба.
Он упозорава да међу Србима на северу расте осећај дистанцираности од косовских институција, али и осећај да ни са друге стране, из Београда, не долазе одржива решења. Дакле, већина проблема с којима се Срби на северу Косова суочавају произилази из одлука које директно утичу на њихове животе, а на које немају никакав утицај. У таквој стварности, неизбежно се намеће питање – како даље? Једно је ипак извесно да кључ за проналажење одрживих решења лежи у суштинским консултацијама са грађанима који живе на том подручју.
Баријере
Баријера која постоји у односима српске заједнице и Полиције Косова ствара додатни осећај несигурности и отежава пут ка нормалности. На северу су честе и жалбе на претерану употребу полицијске силе, због чега је ниво поверења у Полицију Косова низак. Крхкост безбедносне ситуација је показао и инцидент који је привукао посебну пажњу крајем маја у Северној Митровици. У тренутку тензија између Срба и Албанаца на шеталишту у близини моста на Ибру, косовски полицајци су опколили српског матуранта, а на снимку који је кружио друштвеним мрежама види се како један полицајац хвата младића за врат. Наводно су на његовом врату били видљиви трагови крви, док је косовска полиција изнела доказе да је реч о цртежу направљеном црвеним маркером. Након бројних реакција јавности, из полиције је саопштено да су покренуте истражне радње у вези са поступањем полицијског службеника.
Затворене институције, отворена питања
Ови проблеми који носе високи безбедносни ризик само су симптоми дубље кризе која траје годинама, а последњих месеци додатно ескалира. У њеном корену је институционална нестабилност, која је све израженија од тренутка када су Срби напустили косовске институције, а власти у Приштини почеле да затварају српске службе које су биле ослонац заједнице, чиме је локалном становништву додатно погоршан положај. У протеклом периоду затворено је више десетина установа које су годинама функционисале у српским срединама, од Центра за културу, Градске библиотеке, спортске хале, преко Националне службе за запошљавање и водовода, до Црвеног крста и Омладинског центра. Пре њих су престале с радом и Пошта, Комерцијална банка, па чак и канцеларије за социјални рад. Тиме су просторије преузеле косовске институције, које су поручиле грађанима да ће оне бити отворене за све.
Ипак, за многе на северу, ово је доживљено као удар на основна права и идентитет. Активисти и локални политичари истичу да су те институције биле кључне јер су грађани и даље усмерени ка систему Србије, не само из навике, већ из потребе. Званични Београд поручује да запослени неће остати без примања, али остаје нејасно како ће се спровести „интеграција“ коју заговара Приштина. Додатна препрека је намера Владе Косова да отвори главни мост на Ибру. Срби се противе отварању овог моста за саобраћај, наводећи да се не осећају безбедно.
Ситуацију додатно отежавају проблеми са издавањем косовских докумената, с којима се посебно суочавају млади на северу Косова. На то је у изјави за Радио Гораждевац указао Душан Радаковић из Центра за заступање демократске културе, истичући да су процедуре посебно компликоване за повратнике, интерно расељена лица и децу рођену на простору Србије, а чији су родитељи са Косова. Процес захтева много документације и често траје месецима, што обесхрабрује младе који се све више осећају невидљиво и без перспективе. Треба нагласити и да је прошлогодишњи бојкот пописа на северу Косова поставио питање озбиљних последица по буџет и квалитет јавних услуга.
Поред тога, Развојни фонд намењен за улагања и инфраструктурни развој севера, већ дужи временски период не функционише. Сви ови проблеми додатно су оптеретили односе, погоршали политичку климу и појачали забринутост због ризика од даљих дестабилизација на северу Косова.
Локални избори 12. октобра
Председница Косова Вјоса Османи одредила је 12. октобар као датум одржавања локалних избора. „Одређивање овог датума има за циљ да омогући потпуну припрему изборног процеса од стране одговорних институција, укључујући Централну изборну комисију и друге релевантне институције, како би се поштовали највиши стандарди изборне администрације. Овај датум пружа неопходан простор за техничку и логистичку организацију свих облика и процедура гласања у складу са законском дефиницијом“, саопштено је из њеног кабинета у понедељак 9. Јуна, уз наглашавање како је одлука је донета након пажљивог разматрања предлога политичких субјеката, као и након потпуне анализе, у складу са уставним и законским роковима.
Представници Српске листе нису били на консултацијама.
Ваља нагласити да Скупштина Косова није конституисана након више десетина покушаја. Влада Косова је од 25. Априла у оставци, а упркос тешкој политичкој кризи Покрет Самоопредељење премијера у оставци Аљбина Куртија предложе да се нови превремени парламентарни избори одрже заједно са редовним локалним.
Након Бањске све горе
Потези косовске владе интензивирани су након оружаног сукоба у Бањској, када је Приштина кренула у убрзано успостављање институционалног присуства на северу Косова. У том контексту, премијер у техничком мандату, Аљбин Курти, изјавио је да је безбедносна ситуација у „региону знатно унапређена, захваљујући координацији безбедносних, обавештајних и правосудних структура“. Курти је посебно истакао побољшања у четири северне општине, које су, како је навео, донедавно биле упориште „српских криминалних и проруских структура“.
Као кључне мере навео је уклањање барикада, сузбијање кријумчарења, затварање илегалних путева, као и проглашење организација „Цивилна заштита“ и „Северна бригада“ за терористичке. Иначе, Курти све чешће посећује север Косова, симболично отварајући институције попут нових полицијских станица, чиме жели да покаже да спроводи пуну интеграцију тог дела територије у косовски систем. Ипак, део грађана Северне Митровице ове посете види као политичку пропаганду, у тренутку када власт у Приштини, како тврде, систематски ускраћује права Србима на северу.
Као одговор, локални политички активисти организују протесте и дочекују косовске званичнике уз звиждуке и пиштаљке, изражавајући тако отпор и незадовољство. Треба нагласити да је ЕУ увела казнене мере Косову у виду замрзавања средстава, због једностраних потеза Приштине на северу Косова које су довеле до тензија.
Криза поверења у институције има дубље корене. Она је почела крајем 2022. године, након што су српски представници напустили косовске институције због одлуке о пререгистрацији регистарских таблица. Тада је више од 570 српских полицајаца, заједно са више од 100 судија и тужилаца, иступило из система. До данас нема политичког решења за њихов повратак.
Ванредни локални избори из априла 2023. године, одржани уз готово потпуни бојкот Срба и излазност од само 3,5 одсто, додатно су делегитимисали нову локалну власт. Услед бојкота српских гласача, у већински српским општинама градоначелници су Албанци, што је додатно нарушило односе. Иако се сви слажу да таквој локалној власти недостаје легитимитет, указује се да „општинске службе морају функционисати“.
Иако су косовске институције формално успостављене, српска заједница на северу и даље живи у вакууму, без стварног ослонца, са дубоким неповерењем и све израженијом несигурношћу. То показују и извештаји невладиних организација са терена, укључујући НВО Актив, која годинама прати стање локалне управе и безбедности. Такво стање је, према једном истраживању, описано као облик „зомби управљања“.
У извештају НВО Актив је указано да институције формално постоје, али у пракси не одговарају на потребе грађана. „Јавне услуге су тешко доступне, локална управа делује удаљено, а саме институције немају легитимитет, што додатно продубљује осећај политичке и правне празнине“, наводи се. Иначе, за разлику од севера Косова, Срби учествују у раду српских општина јужно од Ибра, као и у Скупштини Косова. Предстојећи редовни локални избори, који су заказани за 12. октобар, могу означити повратак Срба у политичке и институционалне структуре на северу Косова и тиме бити прилика за обнављање поверења и функционалност институција. Остаје нејасно како ће се решити проблем повратка косовских Срба у полицију, судове и тужилаштва, те хоће ли то бити тема у дијалогу који Београд и Приштина воде уз посредовање Европске уније.
Извор: Нови Магазин
