У израелским нападима страдало је неколико кључних иранских заповедника
Превод за Журнал: М. М. Милојевић
Интервју за Форин полиси водио: Џон Халтивангер
Израел је извео запањујући напад на Иран рано изјутра 13. јуна по локалном времену, циљајући мете широм земље у масивној операцији која још увек траје а која је усмерена против иранске војске и нуклеарног програма.
Још увек остаје да се види – како нови подаци постају познати о израелској операцији – колико је опсежна нанета штета али ирански државни медији су потврдили погибију неколико високих војних заповедника и научника који су радили на нуклеарном програму.
Међу онима који су погинули је и генерал Мохамад Багери, начелник генералштаба оружаних снага и генерал Хосеин Салами, заповедник Корпуса заштитника Исламске револуције (уобичајени назив Револуционарна гарда). Такође су страдали и генерали Голам Али Рашид, замених начелника генералштаба оружаних снага и генерал Амир Али Хаџизадех, шех балистичке ракетне јединице Револуционарне гарде.
Како бисмо стекли бољи увид у то шта за Иран значе ови губици и последичне нужне промене у ланцу командовања, те како се могу одразити на стабилност иранске владе и будућност региона, Форин полиси је разговарао са Афшоном Остоваром, професором националне безбедности на Поморској постдипломској школи. Остовар је стручњак за иранску војску и аутор две књиге, Wars of Ambition: The United States, Iran, and the Struggle for the Middle East (Рат амбиција: Сједињене Државе, Иран и борба за Блиски исток)и Vanguard of the Imam: Religion, Politics, and Iran’s Revolutionary Guards (Имамова претходница: религиј, политика и иранска Револуционарна гарда)
Интервју је уређен због обима и јасноће.
Форин полиси: Иран је остао без начелника генералштаба својих оружаних снага, заповедника Револуционарне гарде, заменика начелника генералштба и заповедника ракетне јединице Револуционарне гарде. Колико су значајни ови губици унутар иранског ланца командовања?
Афшон Остовар: То је жестоки ударац. Сасечен је нервни систем који је предводио иранску стратегију претходних двадесет година. У извесном смислу, најжешћи ударац јесте губитак ваздухопловног заповедника Хаџизадеха, који је, и више него [некадашњи заповедник Револуционарне гарде] Касем Сулејмани био архитекта иранске војне стратегије и њен најважнији војни мислилац све до прошле године.
Он је творац ракетног програма и програма развоја дронова који су учинили Иран озбиљним противником са којим је тешко носити се. Учинио је Иран извозником оружја – посебно у Русију – и, више него било шта друга, био је генерал који је позиван да одговори на сваки непријатељски потез против Ирана. У овом тренутку, када су ирански стратешки објекти и нуклеарна постројења мета напада или су оштећена – недостатак Хаџизадеховог гласа ће се заиста осетити.
Како бисмо разумели значај ових погибија, шта би било упоредиво у Сједињеним Америчким Државама? Да ли би то било као губитак директора ЦИА или министра одбране, заједно са другим истакнутим личностима, и то истовремено?
Тешко је направити поређење, посебно јер је у Сједињеним Америчким Државама војска далеко институционализованија. Не ослања се на истакнуте личности за стратешко и доктринарно усмеравање.
Семјуел Черап/Сергеј Радченко: Разговори који су могли да окончају рат у Украјини (Трећи дио)
За разлику од тога, унутар иранског система, личности су заиста значајне зато што заузимају одређене положаје много дуже. И зато што је Иран диктатура, у којој су односи које ови највиши команданти имају са врховним вођом оно што обликује и усмерава одлучивање у Ирану. Ирански врховни вођа ослања се на овај труст мозгова, не само у фигуративном смислу, већ крајње дословно. Они га заправо саветују и он им верује да ће управо они извести оно што му сугеришу да би требало урадити.
Овога пута, посреди није само обезглављивање војске, већ и губитак великог дела савета за националну безбедност. То је као када би из строја био избачен читав кабинет. [Врховни вођа ајатолах] Хамнеј је много усамљенији сада него што је то био пре неколико дана.
Колико брзо и лако Иран може да замени неке од ових предводника? Колико је дубок пул потенцијалних лидера?
У ширем смислу, може да их замени сместа – што је већ и учињено. Увек су на располагању заменици или њихови помоћници. На располагању вам је увек неко ко познаје ствари, зна са чиме се располаже и може врло брзо да преузме ову позицију. Разлика је што те особе неће располагати са оним нивоом уверљивости, личним односима, самопоуздањем или чак и искуством о односима унутар иранског вођства а чиме су располагали њихови претходници.
У погледу свакодневног институционалног посла којим се баве војни заповедници они ће вероватно обавити солидан посао. Али када су посреди шире стратешке и акционе мере, ту ће се осетити мањкавост.
Шта очекујете од ове нове генерације предводника? Да ли би требало да очекујемо да су агресивнији? Да ли ће доћи до идеолошких промена?
Људи који су сместа заменили убијене заповеднике – они су углавном и даље прилично стари људи. Али једном када дође до унапређења неке личности и све друге личности у ланцу командовања бивају померене навише. Тако да се млађа генерација све више приближава заповедничким местима. Те млађе генерацијесу оне које су се калиле у Сирији, Ираку, Јемену или Либану. Они су имали прилику да виде Иран у најмоћнијем и најутицајнијем положају. Такође су могли да посведоче окомити пад све те моћи и утицаја током претходне године. И тешко је рећи тачно каква су њихова опредељења у овом тренутку.
Уколико бисте ме питали прошле године, пре колапса Сирије, на пример, рекао бих вам да је млађа генерација заповедника унутар Револуционарне гарде ратоборнија, самопоузданија и оштро усредсређена на Израел и Сједињене Државе, и, више него било шта друго, одвојена од ранијих епизода које су обликовале Исламску републику – посебно од Ирачко-иранског рата.
Свако ко је убијен у тим нападима је био ветеран Иранско-иранског рата. То је био рат од којег су отпочели своје деловање и он је заиста обликовао њихов поглед на свет. И тај рат је значајан из много разлога, али један од најважнијих разлога јесте да је био веома дуг, исцрпљујући, разорни рат. Он је такође довео до тога да иранско вођство учини све што може како рат не би стигао изнова у Иран. Они су желели да држе рат што је могуће даље од Ирана. Хтели су да воде ратове преко посредника и да заклоне Иран што је више могуће.
Али сада је рат дошао до њих, и како млађа генерација почиње да заузима положаје, они немају раније искуство. Нису проживели рат. Биће занимљиво видети да ли су сада спремни на рат, или су довољно обесхрабрени да желе да изнађу путању да се ствар некако разреши.
Још пре овог напада сматрало се да је Иран знатно ослабљен. Шта губици ових истакнутих личности у ланцу командовања значе у погледу иранске способности и спремности да се настави даље? Да ли би Иран и даље требало да се сагледава као претња по Израел и његове савезнике?
Да будем искрен, нисам сматрао Иран за онолику претњу ни јуче [уочи напада] колико је то изгледа чинило израелско вођство. Иран је изгубио велики део подруја које је контролисао, и већина његових ‚посредника‘ који су имали известан значај је или уништена, попут Хамаса или су им, као у случају Хезболаха, нанети тешку губици. Иранска способност да посредно води рат углавном је изгубљена. Хути и даље постоје и могу да учине неке озбиљне ствари али иранска моћ је заиста била на силазној путањи.
За мене, Иран је био на половини капацитета у погледу своје моћи. Иран није био безопасан делатник, али је на многе начине истрошио своју снагу. Али, очигледно, Иран и даље има своје намере. Иран и даље располаже изузетним капацитетима и Иран не жели да учини довољне уступке у погледу свог нуклеарног програма како би развејао страховања и бриге Сједињених Америчких Држава и Израела. Иран је сада далеко мања претња.
Но, оно што се може учинити бомбардовањем Ирана је ограничено. Може се уништити много тога, али многи ирански капацитети смештени су испод земље. Режим ће се по свој прилици показати прилично отпорним у погледу способности да одоли сваком покушају збацивања. Уколико желите да уништите све што је Ирану на располагању мораћете да распоредите копнене снаге, и мораћете да идете и уништавате од места до места.
Постоји могућност да Иран и даље поседује довољно физионог материја, довољно подземних капацитета за обогаћивање уранијума, и можда је сачувао умеће у вези са израдом нуклеарне бомбе. Може на крају, уколико то одлучи, завршити са нуклеарним оружјем на располагању. Није ми познато да ли је изгубио или није изгубио своје залихе. Уколико није, и уколико је све ово остало прилично добро заштићено испод планина, замисливо је да би Иран могао да тестира и има на располагању нуклеарну силу у наредним недељама, месецима или годинама – то је упитна могућност, али могли би да пређу ту границу. То је заиста једина карта на коју би још могли да одиграју.
Уколико остану без свог нуклеарног програма, или кроз политички компромис или путем војне деградације, изгубиће последње средство одвраћања барем против Сједињених Америчких Држава. Очигледно да то више није средство одвраћања против Израела.
Иран и даље има способност да нанесе штету уколико то жели, али нема више способност, усудићу се да проценим, да поврати уверљиво одвраћање.
И пошто не може да поврати стање одвраћања у било ком смисленом облику, целокупна војна моћ којом располаже не служе сврси којом је била намењена.
Да ли израелски напад гарантује да ће се Иран окренути према производњи нуклеарног оружја?
Никада не бих то рекао са крајњим поуздањем, али мислим да је то врло могуће исходиште. Иран, заправо, има врло мало избора. Може да води рат који ће га оставити у рушевинама и да повуче свакога на својој страни ка дну. Може да постигне копромис са САД, потпуше договор, и нада се да ће то бити довољно да постигне мир са Израелом.
Или, Иран може теоријски да постигне нуклеарни продор, изведе тестирања и домогне се нуклеарног оружја. У извесном смислу, можете да замислите да то чине пошто су претрпели неуспех у сваком другом погледу.
Али то је гора могућност. То је севернокорејски сценарио за Иран. Уколико се упуте према стицању нуклеарног оружја, пресећи ће суштински могућности нормализације, реформи, побољшања њихове економије. Доћи ће, и то најмање, до појачања изолације и санкција. Економско стање ће наставити да се погоршава. Њихово становништво постаће све незадовољније. Иран ће морати да окрене своју пажњу, готово у потпуности, према сузбијању унутарњег незадовољства, док се истовремено носи са израелским покушајима да им додатно нашкоде.
За Иран није изврсна могућност да се определе за прибављање нуклеарног оружја. То не води према нарочито охрабрујућем исходу за режим, али би то могло да буде последње прибежиште у нади да ће се ствари преокренути. У том смислу, може се сагледати као најмање лоша опција.
Како ће се овај напад одразити на режимско располагање моћи?
Напад ће их престрашити. Превасходни задатак режима, било ког режима, јесте да опстане на власти. Сада, нису само уплашени од спољашње претње, већ ће такође бити нервозни у вези са унутрашњом ситуацијом.
Иранска влада зна да већина Иранаца, већ дуже време, није нешто нарочито заинтересована нити подржава ирански рат против Израела. То је режимски циљ, тежња, усмерење – то је њихова омиљена тема. Али то није тема коју подржава ирански народ, великим делом и због тога што је овај проблем довео до иранског економског опадања. То је разлог зашто ирански пасош не вреди много.
То је разлог због чега им је онемогућено да улазе у САД. Режимски регионални рат против Израела претворио је Иран у економску руину, и народ га никада и није нешто посебно подржавао. Ово ће бити тренутак велике режимске слабости. И увек ће постојати страховање да би људи могли да отпочну протесте, да могу да изађу на улице и да би то могло да доведе до изузетно осетљиве ситуације.
Једна од ствари у којима ће режим вероватно бити веома вешт јесте унутрашња репресија, и то је нешто на шта ће се по свој прилици одмах усредсредити, барем када су посреди интерне расправе. Иако је ‚труст мозгова‘ који се бави регионалним оквиром деловања и програмима израде ракета и дронова ликвидиран, Басиџ [добровољна паравојна снага], и унутарње безбедносне снаге и даље су на располагању. Тај чинилац ће неосетно прећи у режим контроле штете.
Такође мислим да Иранци ово добро знају, и био бих веома изненађен уколико би људи почели да протестују у скорије време, баш због тога што ће режим по свој прилици користити и жестоке репресивне методе. А ако не могу да ломе главе по Израелу, ломиће главе код куће.
Извор: Форин Полиси
