Piše: Đorđe Barović
Na Zapadnom Balkanu sutra počinje druga faza najveće vojne vežbe koju SAD organizuju u Evropi – Difender Jurop 25. Vežba pod nazivom Trenutni odgovor trajaće od 26. maja do 9. juna na više lokacija od kojih će jedna biti i na Kosovu. Za sagovornike Kosovo onlajna nema spora da region nije izabran slučajno, kao i da je namera SAD i Natoa da pokažu kako mogu da odgovore svakom bezbednosnom izazovu na starom kontinentu.
„Ovo je reč o globalnom odvraćanju. Sve što pokažemo da možemo da uradimo sa našim saveznicima i partnerima, možemo da preuzmemo i uradimo bilo gde. Difender nam daje primere i pojašnjenja u logistici na terenu i ratnim borbama u razmerama koje se trenutno ne rade nigde drugde“, izjavio je komandant američke vojske za Evropu i Afriku general Kristofer Donahju predstavaljajući planove za najveću vojnu vežbu američkih snaga u Evropi Difender Jurop 25.
U ovoj vojnoj vežbi koja se odvija u ukupno 18 zemalja učestvuje 25.000 pripadnika američkih i oružanih snaga još 29 države.
Prvi deo vežbe – Brzi odgovor održava se od 11. do 31. maja u Finskoj, Norveškoj, Letoniji, Litvaniji i Švedskoj.
Na pet lokacija su izvedene sinhronizovane vazdušno-desatne operacije.
Kako je saopšteno reč je o „probi projekcije moći fokusirane na proširenju kritičnih kapaciteta na bojno polju na krajnjem severu i Balktiku“.
Trenutni odgovor 25 je druga faza tokom koje se približno 12.000 američkih saveznika i partnera okuplja tokom aktivnosti otvaranja operacija od 26. maja do 9. juna kako bi ojačali sajber odbranu i demonstrirali bezbednosne kapacitete.
Vežba će se održavati na osam lokacija: Slovačkoj, Albaniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Grčkoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Kosovu.
Završna faza, „Sejber gardijan 25“ je predviđena da traje od 9. do 24. juna u Češkoj, Mađarskoj i Rumuniji.
Ministar odbrane u tehničkom mandatu Ejup Maćedonci izjavio je da će Kosovo ove godine imati jednu od ključnih uloga u vežbi zato što će u Đakovici biti centar američke vojne komande za Zapadni Balkan i time „strateško čvorište“.
„Bićemo još više uključeni nego u Difender Jurop 23. Kosovo u Difender Jurop 25 neće biti samo zemlja domaćin i učesnik sa vojnim jedinicama, već i mesto gde će se nalaziti visoka američka vojna komanda, odakle će se voditi sva obuka na Zapadnom Balkanu“, kazao je Maćedonci.
Ipak, vežba iz 2023. koju pominje za zvaničnu Prištinu nije ostala u najboljem sećanju.
„Za Kosovo su ove vežbe završene“, izjavio je tadašnji američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer nakon što je saopštio da je isključenje Kosova iz Difender Jurop 23 – prva mera protiv Kosova zato što se oglušilo o pozive SAD za deeskalaciju tenzija na severu.
Ubrzo nakon toga usledile su i kaznene mere EU koje do danas nisu ukinute.
Kolektivna bezbednost
Konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti Nikola Lunić objašnjava da je ključan cilj vojne vežbe Difender 25 brzo raspoređivanje američkih snaga u Evropi, a da je Zapadni Balkan odabran za uvežbavanje istočnog krila Natoa koje se rapidno osnažuje.
„Osnovna poenta i cilj ove vežbe je uvežbavanje brzog raspoređivanja američkih snaga u Evropi. Što se tiče evropskih saveznika i partnera njihov je cilj povećana interoperabilnost sa američkim snagama i unutar Nato saveza“, ističe Lunić za Kosovo onlajn.
Obimom vežbe, SAD i Nato šalju jasnu poruku i onim državama koje još nisu deo ovog saveza da je budućnost članstvo u kolektivnom sistemu bezbednosti.
„Šalje se poruka podrške integraciji u Nato savez i nema sumnje da svi partneri sa kojima se održava vežba će pre ili kasnije biti na putu punopravnih integracija u kolektivni sistem bezbednosti“, navodi ovaj analitičar.
Precizira da je Zapadni Balkan odabran sa ciljem da bude poligon drugog dela vežbe, ali ističe da razlog nisu zemlje regiona i aktuelna bezbednosna situacija, već uvežbavanje „istočnog krila“ Natoa, a kao odgovor na ukrajinsku krizu.
„Istočno krilo Natoa se rapidno ojačava i sve sposobnosti na kompletnom istočnom krilu Natoa se unapređuju. Šteta je što i mi na Zapadnom Balkanu ne učestvujemo u toj vežbi“, kazao je Lunić.
Dodaje se to pre svega odnosi na Srbiju koja ne odustaje od vojne neutralnosti, ali i neučestvovanja u međunarodnim vojnim vežbama.
„Vojna neutralnost je u ovako rapidnom tehnološkom razvoju neodrživa i kada je uopšte promenjen koncept ratovanja. Zadržavamo se na konceptu neutralnosti i uveli smo 2022. moratorijum na sve vojne vežbe koje su bespredmetne, koje nas izoluju i smanjuju naše vojne sposobnosti“, uveren je Lunić.
Ukrštanje interesa
Stručnjak za bezbednost iz Prištine Hisen Gecaj kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da je vojna vežba Difender Jurop 25 koja se delom odvija i na Kosovu rezultat redovne saradnje KBS-a sa zemljama – saveznicama kako bi se proverila njihova obučenost, ali i sposobnost da se suprostavi eventualnoj agresiji.
Gecaj naglašava da se interesi velikih sila ukrštaju na Balkanu zbog čega neretko mali narodi, poput Albanaca i Srba, ne svojoj voljom bivaju uvučeni u sukobe.
„Reč je o redovnim vežbama koje se održavaju između KBS i ostalih partnera koje imaju za cilj da uvide sposobnost jedinica i starešina koje rade u njima, njihovu sposobnost da učestvuju u tim vežbama i susprostavljanju nekoj eventaulnoj agresiji. To je nešto što je redovno u jedinicama KBS-a, ali u ovom smislu, u svetlu svih ovih događaja u svetu, rat između Rusije i Ukrajine, na Bliskom Istoku gde ima problema sa Izraelom i Palestincima. Onda to daje još veći značaj ovim vežbama jer to dokazuje spremnost tih jedinica i štabova da se suprostave eventualnim ratnim nepogodama“, kaže Gecaj.
Dodaje da su multinacionalne vojne vežbe sada mnogo intenzivnije i „višeg karaktera“ zbog sve napetije situacije u svetu.
Taj problem, naglašava, nije mimoišao ni Zapadni Balkan.
„Naročito ovde na Balkanu kada se zna da imamo problema u BiH sa Republikom Srpskom i Dodikom koji u političkom smislu ima neke svoje zahteve, ali isto tako je i nerešen problem između Srbije i Kosova gde ti pregovori koji su ranije započeti nisu još dovršeni, a to treba da se dogodi“, objašnjava ovaj analitičar.
Smatra da je u nesigurnim geopolitičkim okolnostima za svaku zemlju dobro da se pripremi za odbranu.
„To možda nije dobro zato što vidimo da su narodi zavađeni i suprostavljeni, ali dobro je da svaka nacija i država želi da se odbrani od neke eventualne agresije“, precizira Gecaj.
Bez obzira što su ključni ratni konfilkti u svetu više deo globalnih previranja, ovaj analitičar upozorava da je Zapadni Balkan tačka na kojoj se ukrštaju interesi velikih sila, pa su narodi regiona, poput Albanaca i Srba, ne svojom krivicom ugurani u takve sukobe.
„Interesi velikih sila se zapravo najviše ukrštaju ovde na Balkanu. Mali narodi, i Albanci i Srbi, možda često i bez svoje krivice na neki način su ugurani u takve sukobe koji u stvari nisu njihovi“, ističe Gecaj.
„Političke lokacije“
Ipak, politički analitičar i urednik dnevnog lista Tema iz Tirane Ili Pata smatra da je Kosovo „praktična, a ne politička lokacija“ za najveću američku vojnu vežbu na tlu Evrope.
„Kosovo je više praktična nego politička lokacija. To je zato što se u Uroševcu nalazila veoma važna američka baza, kao što je Bondstil, koja bi mogla da se koristi kao logistički i operativni centar za snage koje učestvuju u ovim vojnim vežbama, jer im je mnogo lakše da međusobno deluju“, ističe Pata u razgovoru za Kosovo onlajn.
Komentarišući tvrdnje Maćedoncija da je Kosovo u ovoj vežbi dobilo važno ulogu i postalo „strateško čvorište“ za Zapadni Balkan, Pata smatra da je reč o političkoj izjavi.
„Izjava ministra Maćedoncija nesumnjivo je politička i on teži da politički profitira. Difender Jurop se danas može smatrati rutinom koja već pet ili šest godina organizuje južno krilo Natoa koje pod svojom upravom ima Severnu Afriku, Italiju i Zapadni Balkan“, objašnjava ovaj analitičar.
Dodaje da je pre dve godine Albanija bila jedan od domaćina ove vežbe, ali da su ovi manevri „precenjeni“ ne samo u Tirani, već i u Prištini.
„Mislim da je Difender Jurop precenjen, kako od zvanične Tirane kada je organizovan u Albaniji u vreme izbora, tako i od strane Kosova sada. Kosovo ima Kfor, a Nato je unutar Kosova. Politički, Kosovo je nešto drugo, i verujem da će u narednim mesecima postojati neka vrsta nezainteresovanosti SAD za Zapadni Balkan”, precizira Pata.
Upitan na koji način treba tumačiti ovu vojnu vežbu Pata kaže da je ona deo „rutine“ u saradnji članica Natoa.
Međutim, upozorava da van te „rutine“ vojni sporazum koji su nedavno potpisale Albanija, Hrvatska i Kosovo.
Prema njegovim izvorima, sporazum nije inicirao Zagreb, već Tirana.
„Sporazum između Hrvatske, Kosova i Albanije, o vojnoj saradnji, mislim da je izvan rutinske saradnje. Ovo je politički i geopolitički sporazum za suprotstavljanje vojnoj moći Srbije. Koliko sam saznao iz svojih izvora, inicijator ovog sporazuma nije bila Hrvatska, već zvanična Tirana. To je zato što Edi Rama dugo ima odnose i savetnika sa bivšim hrvatskim predsednikom (Stipom Mesićem), u vreme kada nije bio ni premijer ni predsednik Hrvatske. Rama je imao tog političkog savetnika u svom prvom mandatu u vladi i ima dobre odnose sa njim. Razgovarali su o ovom sporazumu, a zatim je i ovo odobrila hrvatska vlada”, otkriva Pata.
Dodaje da u ovakvim vojnim vežbama ne treba tražiti skrivene poruke zato što ih nema.
„Amerikanci su jasno rekli, ne samo potpredsednik Vens, već i Tramp, da nemaju nameru da vode rat u Evropi. SAD će naravno odgovoriti preko svojih struktura ako budu napadnute“, kazao je Pata.
Dodaje da će se već u junu Evropljani susresti sa novom „provokacijom“ američkog predsednika Donalda Trampa u vidu zahteva za povećanjem vojne potrošnje.
„Nije slučajno što nemačka vlada, britanska vlada i drugi, iako imaju normalne odnose sa Trampom, razmatraju povećanje vojne potrošnje jer SAD više ne nameravaju da budu zainteresovane za ratove i probleme Evrope”, zaključuje Pata.
Poruke i poligoni
Politički analitičar iz Skoplja Blagojče Atanasovski ističe da velikom vojnom vežbom Difender Jurop 25, SAD i Nato šalju političku poruku o svom jedinstvu, a da Zapadni Balkan nije slučajno odabran za jedan od „poligon“.
„Ta vojna vežba jednostavno znači neku vrstu diplomatske poruke da je alijansa stabilna pred licem ruske vojne agresije u Ukrajini ili troipogodišnjeg rusko-ukrajinskog rata kome se kraj ne nazire“, kaže Atanasovski za Kosovo onlajn.
Objašnjava da bez obzira na politiku novog američkog predsednika, SAD nastavljaju da organizuju vojne vežbe na evropskom kontinentu kako bi potvrdile transatlansko partnerstvo.
„Na ovaj način se javnosti daje svojevrsna poruka o tradicionalnom partnerstvu između saveznika, članica Natoa sa evropskog i američkog kontinenta, uključujući i Kosovo, koje nije članica Natoa, ali pripada tom zapadnom bezbednosnom delu bezbednosne arhitekture“, precizira Atanasovski.
Dodaje da region Zapadnog Balkana nije slučajno izabran kao „poligon“.
„Pre samo 30 godina, upravo na Zapadnom Balkanu, imali smo krvavi raspad bivše države Jugoslavije. Imali smo teške vojne operacije. Na Zapadnom Balkanu i dalje postoje neuralgične tačke koje se tretiraju kao nerešeni teritorijalni sporovi. Zemlje poput Kosova i BiH za koje zapadni saveznici i alijansa i dalje vrše pritisak da se donese neko rešenje u pregovorima između Beograda i Prištine, odnosno status BiH nažalost je i dalje problematičan i mislim da se upravo tim prisustvom na Zapadnom Balkanu stiče utisak da su stabilnost, prosperitet i mir ovog dela Evrope ključni za Nato savez“, precizira ovaj analitičar.
Istovremeno, Nato na ovaj način, uveren je Atanaskovski, šalje jasnu poruku da neće tolerisati destabilizaciju regiona, ali i da Balkan vide unutar Nato saveza.
„Šalje se poruka svim onim snagama ili strukturama koje možda rade na nekonvencionalnim, hibridnim pretnjama kako bi destabilizovale zemlje u regionu. Nakon vojnih akcija pre 30 godina, sam region, kroz članstvo zemalja Zapadnog Balkana u Natou, počev od Hrvatske pa sve do Makedonije, Albanije, i preostalih zemalja koje nisu članice Natoa, Kosova, Bosne i Srbije, jednostavno želi da pošalje poruku da je budućnost zemalja Zapadnog Balkana u Nato savezu“, smatra Atanaskovski.
Izvor: Kosovo Online
