Пишу: Кристофер Милер/Џејмс Полити
Превод за Журнал: М. М. Милојевић
Од Трампове куле до Ватикана: ток мучног преговарачког процеса којима је требало повезати украјинске рудне ресурсе са америчком подршком
Била је то замисао Володимира Зеленског којом је хтео да подстакне интересовање Доналда Трапа да пружи подршку Украјини: понуда да САД добију специјални приступ обилним природним добрима ове земље.
Када је украјински председник сугерисао овај план у Трамповој кули Трампу, који је тада био републикански председнички кандидат, први знаци били су обећавајући. Упркос ниподаштавању Зеленског неколико дана раније речима да је у питању ‚највећи продавац у познатој историји‘ пошто је успевао да убеди САД да плаћају његову одбрану Украјине, Трамп је одговорио са ‚интересовањем‘, наводе особе које су биле присуствовале састанку у септембру прошле године.
Тешко да су могли да замисле колико ће безкрупулозно заинтересован Трамп постати за украјинске руде – или колико би преговори могли да се покажу катастрофалним за Кијев, украјинског председника и изгледе да се заустави руска инвазија.
Преговарачки продор је начињен када су се Трамп и Зеленски поново сусрели, седам месеци касније, овога пута у раскошном Ватикану. Зеленски је рекао како је казао Трапу да је спреман да потпише договор. „У ствари, сада имамо прво исходиште ватиканског састанка, који га чини заиста историјски знаменитим“, рекао је у четвртак.
Али препреке које је требало да превазиђу биле су знатне: месеци тешких преговора, жучна расправа у Овалној канцеларији Беле куће, и небројани тренуци у којима је деловало да још мало недостаје да се споразум постигне пре него што би се разговори изнова урушили – све до последњих часова уочи потписивања.
Споразум, који су у среду потписали амерички министар финансија Скот Бесент и заменик украјинског министра спољних послова Јулија Свириденко у Вашингтону, обезбеђује америчко учешће у развоју пројеката за експлоатацију украјинских природних добара. Али његов потенцијални значај је много већи.
Фајненшел тајмс: Екстремисти предводе Нетанјахуов приступ рату са Хамасом
За Украјину, споразум нуди уверавања усред дубоке забринутости да би Трамп могао да напусти Украјину како би постигао опсежан споразум о примирју са Русијом. За Трампа он представља корак према испуњењу обећања да ће се повратити нека средства од више милијарди долара које је Вашингтон потрошио подржавајући Украјину од почетка општег руског напада 2022. године.
Америчке компаније добиће повлашћени приступ кључним украјинским пројектима и ресурсима укључујући у експлоатацији и производњи алуминијума, литијума, титанијума, графита, нафте и природног гаса. Амерички званичници такође су рекли да ће појачати своје везе са Кијевом након неколико бурних месеци.
„Ово партнерство биће од суштинске важности за мировни процес који предводи [амерички председник Доналд Трамп], зато што шаље снажну поруку Русији да Сједињене Америчке Државе имају свој интерес у овој ствари… и да су обавезане на постизање дугорочног украјинског успеха“, рекао је један виши званичник америчког Министарства финансија.
Кијевски званичници и многи аналитичари сагледали су овај потез као део ширег украјинског настојања да одржи стратешке везе са Вашингтоном пошто је Трамп настојао да испослује окончање сукоба. Овај преглед мушичеве путање ка договору заснован је на извештавању о унутрашњем деловању украјинске председничке администрације, интервјуима са више од десет украјинских званичника који су били непосредно упућени, наводима виших америчких званичника, западних дипломата које су биле обавештаване о разговорима и правним стручњацима који су саветовали кијевску владу.
Споразум је потекао негде прошлог лета када је Зеленски дао задужење својим саветницима да развију стратегију којом би се осигурала дугорочна америчка подршка и како би се ток рата преокренуо на руску штету.
Понуда за „план победе“ изложен у пет тачака комбиновао је безбедносне предлоге са стратешком економском сарадњом. Један званичник близак Зеленском рекао је да је то био „покушај да се измени путања рата и Русија принуди да седне за преговарачки сто… Зеленски је заиста веорвао у ту могућност“.
Четвртом тачком позвано је на отварање могућности за западне инвестиције у сфери експлоатације украјинских природних добара, што је делимично било инспирисано ранијим изјавама републиканског сенатора Линдзија Грејема. Заузврат, Украјина би осигурала већу, бољу и квалитетнију америчку војну подршку која јој је потребна да се одбрани, ако не и да поврати заузету територију.
Председник Џо Бајден показао је слабо интересовање да обезбеди огромну количину додатног западног наоружања, страхујући да би знатно увећање допремљене помоћи могло да исцрпи америчке резерве или да изазове руску ескалацију. Бела кућа је, међутим, показала заинтересованост за заједнички економски договор.
Након што је Зеленски потурио ову идеју Трампу у Трамповој кули, самопрокламовани мајстор пословног договарања био је још више заинтригиран економским аспектом и идејом да се осигурају ретке земље у замену за наставак америчке помоћи.
Сагледавајући ствар из угла сопствених интереса, пошто су истраживања јавног мњења показивала да Трамп води у америчкој председничкој трци, тим око Зеленског је заговарао да се заустави разрађивање рудног договора (mineral deal) са Бајденовом администрацијом, и уместо тога су одлучили да колико год се може појачају своје адуте у односу на вероватну наредну Трампову администрацију.
Новоинаугурисаном председнику Трампу требало је само две недеље пре него што је јавно повезао америчку подршку за приступ украјинским рудним богатствима, наводећи бројку од петсто милијарди долара као компензацију за ранију америчку помоћ што је вишеструко већи износ у односу на оно што је заправо дато. „Они имају сјајне ретке земље. И желим да осигурам те ретке земље, изјавио је Трамп.
Виши украјински званичници били су узнемирени због обима овог захтева – и чак још више забринути због изостанка спомена било какве будуће америчке војне помоћи. Ипак, Кијев је наставио да води преговоре, надајући се да ће испословати боље услове и сачувати Трампову благонаклоност.
Неколико дана касније министар финансија Бесент искрцао се са ноћног воза у Кијеву са нацртом споразума којим би било гарантовано америчко власништво над половином украјинских ‚ретких земаља‘ и критично важних руда – без обавезивања на будућу војну или финансијску помоћ.
Зеленски је само један сат раније био обавештен о овом документу и унапред је могао да га види пре састанка са Бесентом само захваљујући америчком амбасадору у Кијеву, Бриџит Бринк, која је јурила кроз украјинску престоницу са једном копијом.
Александар Живковић: Како је Вучић упознао патријарха Павла?
Она га је упознала са садржајем нацрта, који је тек требало да буде преведен на његов матерњи језик, упозоравајући да Бесент очекује од њега да споразум буде потписан пре него што буде кренуо натраг у Вашингтон.
Али Зеленски је политичар који не реагује добро на ултиматуме. Током њиховог састанка, повишени гласови и Зеленског и Бесента могли су се чути кроз тешка, позлатом окована врата. „Био је врло љут“, рекао је о украјинском председнику званичник који је стајао у близини.
Када су се појавили са састанка Зеленски је рекао извештачима да не може потписати документ у том тренутку. „Он није у нашем садашњем интересу… нити је у интересу суверене Украјине“, казао је. Његова главна брига био је потпуни изостанак безбедносних гаранција.
Европски и украјински званичници питали су се да ли је Зеленски направио стратешку грешку тако што од почетка није јасно назначио своје науме. „План је очигледно био написан тако да намами Трампа“, рекао је виши европски званичник. „Али изостанак детаља значило је да Трамп суштински може да одреди сопствену цену“.
Виши украјински званичник рекао је да је Зеленски требало да буде „кристално јасан“ о повезивању договора са „гарантовањем будуће (америчке) безбедносне помоћи“.
Након Бесентове посете, Вашингтон је појачао притисак. „Без подршке Сједињених Америчких Држава и америчког народа, украјинска позиција била би данас у најбољем случају злослутан“, написао је министар финансија у колумни објављеној у Фајненшел тајмсу.
Разговори су напослетку настављени. Украјински званичници били су спремни да потпишу споразум са ревидираним одредбама након што су САД одустале од захтева за исплату накнаде од петсто милијарди долара. Настављени су чак и када је Трамп рекао да САД неће пружити Украјини безбедносне гаранције. „Препустићемо Европи да се тиме позабави“, рекао је Трамп.
Зеленски се упутио у Вашингтон да се обави закључење споразума, уз планирано свечано потписивање. Трамп се руковао са Зеленским на улазу у Западно крило Беле куће, и упутио му је комплименте због његове одеће у војничком стилу.
Онда су се изместили у Овалну канцеларију, где је састанак отпочео добро, и на ком је Зеленски показао Трампу шампионски појас украјинског боксера Олександра Усика пред извештачима и фоторепортерима.
Међутим, пошто је прошло неколико минута, разговор се претворио у међусобно надвикивање, у којем је Трамп оптужио Зеленског да се „коцка са могућношћу избијања Трећег светског рата“.
Трамп га је прекорио: „Немаш никаква карте“.
‚Не играм карте‘, одговорио је Зеленски.
Пошто је церемонија потписивања отказана, Зеленски је без почасти и предвиђеног протокола испраћен из Беле куће. Отмени ручак планиран за Украјинце је уместо тога послужен Трамповом особљу.
До краја марта, Трампова администрација је зауставила допремање војне помоћи Украјини и проширила је опсег својих захтева. ‚Они сада хоће да играју прљаво‘, рекао је један украјински званичник.
Према новом нацрту споразума предложено је да Вашингтон и Кијев установе надзорно тело које би контролисало приходе од експлоатације нафте, гаса и руда – с тим да би САД фактички имале право вета над одлукама овог тела. У нацрту се такође назначавало да се америчка подршка Украјини од почетка руске инвазије ‚има сматрати за допринос партнерству‘. Није спомињана било каква будућа војна помоћ.
Украјински званичници означили су понуду као ‚изнуду‘ и ‚уцену‘.
Трамп је појачао притисак. Почетком априла, оптужио је Зеленског да покушава да одустане од договора и упозорио га је да се може суочити са ‚великим проблемима‘.
Зеленски је, заузврат, наредио свом тиму да изнађу решење са Сједињеним Државама, Као знак колико је ситуација постала напета, украјински лидер је наредио својој унутрашњој безбедносној служби да испита одакле цуре информације о последњем америчком предлогу.
Упркос узмицању, преговарачи су наставили са радом. Виртуелно потписивање меморандума о намерама 18. априла поставило је основе за обнављање разговора.
Потом су се Трамп и Зеленски сусрели у Риму. Трамп је изјавио за Њуз нејшен о разговору у Ватикану: „Рекао сам [Зеленском] да би било врло добра ствар уколико бисмо могли да дођемо до договора и да га потом потпишеш, зато што је Русија много већа и много јача“.
До понедељка, званичници су рекли да су постигли компромис: Вашингтон је одустао од захтева да урачуна претходну америчку помоћ као део америчког улагања у будући фонд.
Чак и у тим приликама, док се авион којим је летела Свириденко налазио у ваздуху на путу према Вашингтону где је требало у среду потписати оквирни споразум, амерички званичници су инсистирали да она такође потпише још два документа – целокупан финансијски споразум и технички анекс – и отпуживали су Кијев да поново жели да отпочне преговарање о условима споразума.
Бесентов тим саопштио је Украјинцимам које је предводила Свириденко да би требало „да су спремни да потпишу сва документа, или могу да иду кући“, кажу особе укључене у ову дипломатску епизоду.
Украјинска страна, наводећи законска ограничења, посебно потребу за ратификацијом финансијске стране уговора у државној скупштини, у први мах је одбила да то учини. Али онда је рекла да може пронаћи начин да то учини.
Преговори су се продужили током вечери. Украјински премијер Денис Шмихал сазвао је хитан састанак владе у Кијеву како би дао овлашћења Свириденко да настави са преговорима без допуштења скупштине. Убрзо након тога, договор је склопљен.
Кружиле су фотографије двоје званичника који у рукама држе документа, називајући споразум симболом своје „сарадње“. Свириденко је поставила селфи на којем се осмехује снимљен испред америчког Министарства финансија.
Нужно је, за пуноважност споразума, да буде ратификован у украјинској скупштини – и после тога је потребно још радити на његовој имплементацији. Да ли ће се споразум одржати, може да зависи не само од услова које би требало додатно договорити, већ и од тога колико дуго Зеленски и Трамп могу да одрже свој крхки однос.
„Нисмо бирали између доброг и лошег – избор је био између лошег и горег“, рекла је Ина Совсун, опозициона посланица.
„Оно што смо добили“, додала је, „је боље од почетне понуде“.
Извор: Financial Times
