Piše: Novak Marković
Kada se u Londonu spomene sport na zelenoj površini, kao i u ostatku sveta, prvo se pomisli na fudbal. Mnoge legendarne fudbalske arene su ovde.
Međutim, u jugozapadnom Londonu nema takvih stadiona, ali ima nečega čega nema nigde na svetu – Vimbldona. Svetog grala belog sporta.
Put do vimbldonskog kompleksa vodi preko jednog od skrivenih dragulja Londona – Vimbldon parka.
Ovaj park, poznat po svojoj prirodi, lepoti i mirnoj atmosferi preko leta postaje još zanimljiviji zbog aktivnosti na jezeru. Ovde se može uživati u veslanju, jedrenju ili jednostavno pogledu na uređena igrališta i brojne teniske terene.
Park se prostire na nešto više od 27 hektara površine i tokom sunčanih dana preplavljen je ljudima.
Srce teniskog sveta – Centralni teren
Kada se, posle nešto više od dvadeset minuta šetnje od najbliže metro stanice, dođe do terena Vimbldona, prvo se izdvaja ono najbolje – Centralni teren.
San svakog deteta koje uzme reket isti je kao i onaj koji je imao Novak Đoković – da jednog dana na ovom mestu podignu zlatni pehar sa ananasom na vrhu. Ovde se traga za besmrtnošću.
Ovaj veličanstveni stadion, koji prima nešto manje od 15.000 ljudi, otvoren je 1922. godine. Sve do danas na ovom mestu igra se na travi. Vimbldon je jedini grend slem koji nikada nije promenio podlogu.
Savršena trava, visoka između osam i dvanaest milimetara, sada ulazi u finalnu pripremu.
Za nešto više od mesec dana na ovom mestu počinje treći grend slem sezone. Ovogodišnje izdanje Vimbldona biće prvo ikada u kojem neće biti linijskih sudija, tehnologija praćenja loptice preuzela je posao sudija i na ovom legendarnom turniru.
„Ovde niko ne sme da dodirne ili stane na travu, osim jednog čoveka koji je čak i jede, Novaka Đokovića. Prethodna dva finala je, doduše, u sudaru generacija, izgubio od mladog Karlosa Alkaraza, ali je ove godine nova prilika“, ističe Martin, dugogodišnji vodič na Vimbldonu.
Sa dela tribine koji je namenjen novinarima pruža se savršen pogled na Kraljevsku ložu. Za ova sedišta nema karata, morate biti pozvani specijalnom pozivnicom.
Ispod lože se nalazi veliki semafor na kojem i dalje stoji prošlogodišnji rezultat i pobeda Alkaraza nad Đokovićem. Rezultat prošlogodišnjeg finala na semaforu stoji sve do samog početka narednog turnira.
Srpski teniser bio je finalista upravo ovde, šest godina zaredom, poslednje dve bez uspeha. Sedmostruki osvajač Vimbldona drugo je najkonstantnije ime na takozvanom Zidu slavnih koji se trenutno nalazi u podnožju terena, odmah iza miljenika engleske publike, Rodžera Federera koji je ovaj grend slem osvajao osam puta.
Tri dana tenisa na terenu 18
Između i iza dva najveća stadiona – Centralnog i Terena jedan, nalazi se veliki broj manjih, na kojim mečeve igraju nižeplasirani igrači.
Za razliku od gotovo svih drugih turnira, tereni na Vimbldonu nisu dobili ime po poznatim teniserima ili drugim ljudima. Ovde su oni, osim Centralnog, jednostavno nazvani brojevima od jedan do 18. Upravo poslednji, na kome se igraju zvanični mečevi grend slema, 2010. godine ušao je u istoriju tenisa.
U prvom kolu Vimbldona 2010. godine duel su na ovom terenu više od 11 sati igrali Džon Izner i Nikolas Mai. Ovaj meč ubedljivo je najduži meč koji je ikada odigran u tenisu.
Posle tačno 11 sati, pet minuta i čak tri dana, Izner je savladao francuskog tenisera i plasirao se u drugo kolo. Teren 18 od tada pa sve do danas predstavlja obaveznu stanicu svih posetilaca ovog velelepnog zelenog kompleksa.
„Neverovatno mi je bilo da su se njih dvojica sreli opet, naredne godine i to opet u prvom kolu. Ja sam se, zajedno sa svim zaposlenima, hvatao za glavu i govorio: samo nemojte da igraju na terenu 18. Ovoga puta, na sreću, Izner je pobedio posle samo par sati igre“, dodaje Martin.
Teren broj jedan
Kada je 2019. drugi najveći stadion Vimbldona dobio krov, ovaj turnir postao je prvi grend slem koji je teniserima omogućio igranje pod dva zatvorena krova.
Teren 1 uvek je bio, i ostao, u senci Centralnog, ali je redovnim posetiocima možda čak i draži. Karte za gledanje duela na ovom terenu su jeftinije i lakše ih je nabaviti.
Ovde je teren mnogo pregledniji. Posle renoviranja 2019. stadion je dobio dodatnih 1.000 mesta pa je trenutni kapacitet 12.345. Za zatvarenje krova, prema rečima čoveka koji, kako sam kaže, „klikće dugme“, potrebno je tačno osam minuta, ali je tokom malog broja sunčanih dana otvoren kako bi sunce što više obasjavalo travu.
Sportski zaljubljenici koji se nađu u Londonu avanturu počinju najverovatnije na Vembliju, nacionalnom stadionu Engleske, ili na nekom od brojnih stadiona domaćih klubova, poput Arsenala ili Čelsija. Međutim, ono što Vimbldon ima da ponudi mnogo je više od terena i tribina.
Od istorijskog Centralnog terena, na kome su ispisane neke od najbitnijih stranica teniske i sportske istorije, do modernog Terena 1, Vimbldon je simbol tradicije, istorije i elegancije. Na ovom mestu tenis je mnogo više od sporta.
Izvor: Vreme
