Garfild, Mačak u čizmama i Aristoketov Tuluz su možda ikone kulture, ali su definitivno riđe mačke. Naučnici sa dva kontinenta konačno su razotkrili misteriju povezanu sa DNK, koja je našim krznenim prijateljima, posebno mačorima, omogućila da imaju prepoznatljivu boju. Riđim mačkama nedostaje deo genetskog koda, što znači da ćelije koje određuju boju kože, krzna i očiju to čine u svetlijim tonovima. Otkriće je oduševilo naučnike, ali i hiljade obožavatelja mačaka, koji su donirali novac kako bi se istraživanje sprovelo.
Naučnici se nadaju da bi ovo saznanje moglo da pomogne da se utvrdi da li su mačke narandžastih boja ugroženije od određenih bolesti. Decenijama je poznato da je genetika zaslužna za riđu boju ovih životinja, ali je stručnjake dosad mučilo pitanje o delu genetskog koda u kojem se tajna krije. Dva tima naučnika iz Univerziteta Kjušu u Japanu i Univerziteta Stenford u Sjedinjenim Američkim Državama tu su dilemu razrešili pošto su istovremeno u četvrtak objavili rezultate njihovih istraživanja.
Utvrdili su da je kod melanocita, ćelija koje daju boju koži, dlaci i očima mačaka, gen ARHGAP36 znatno aktivniji. Gene čine delići DNK koji ćelijama u organizmu mačaka izdaju zadatke, kao i kod drugih bića. Poređenjem DNK brojnih mačaka, riđih i drugih, stručnjaci su utvrdili da onima sa riđim krznom nedostaje deo genetskog koda na ARHGAP36 genu. Sada veruju da veća aktivnost tog gena izdaje naredbu ćelijama da proizvode narandžastu boju.
Riđe mačke su uglavnom mužjaci
Decenijama su naučnici ispitivali zašto je većina riđih mačaka muškog pola. Odogovor je u genu koji nosi X hromozom. Hromozomi su veći delovi DNK, a mačke i drugi sisari muškog pola imaju X i Y hromozom, koji nose različit broj gena. Nedostatak gena na X hromozomu dovoljan je da mačor bude potpuno riđ, dok kod ženki, koje imaju dva X hromozoma, potrebno je da u oba nedostaje taj gen, što znači da će ženke češće biti šarenih boja. „Karakteristične crne i riđe šare nastaju u ranom razvoju, kada se jedan X hromozom u svakoj ćeliji nasumično isključio.
„Prilikom deobe ćelija, to stvara oblasti sa različitom aktivnošću gena za boju, što dalje proizvodi različite šare“, kaže profesor Hirojuki Sasaki, genetičar Univerziteta Kjušu. Iako je istraživanje složeno sa stanovišta nauke, započelo je kao proizvod strasti profesora Sasakija. On se penzionisao na fakultetu, ali je kao ljubitelj mačaka želeo da nastavi da radi na razotkrivanju genetike riđih mačaka, nadajući se da će „doprineti lečenju bolesti mačaka“.
Više od 70.000 dolara za njihovo istraživanje prikupili su ljubitelji mačaka širom Japana i sveta. „Mi smo rođaci, koji idu u prvi i treći razred osnovne škole. Doniramo od džeparca. „Iskoristite donaciju za istraživanje šarenih mačaka“, napisalo je dvoje dece koja su pomogla da se studija sprovede. en ARHGAP36 aktivan je i u drugim delovima tela, poput mozga i žlezda koje luče hormone, a smatra se važnim za razvoj. Naučnici veruju da bi mutacija tog gena mogla da prouzrokuje promene u organizmu, koje bi dovele do izmene naravi ili bolesti. Taj gen imaju i ljudi, a njegovi poremećaji se povezuju sa rakom kože i gubitkom kose. „Neki vlasnici mačaka bi se zakleli da različite boje krzna i drugačije šare koje mačke imaju znače i da je karakter životinje drugačiji. „Za to još nema naučnih dokaza, ali je ideja intrigantna i voleo bih je dublje ispitam“, kaže Sasaki.
Izvor: NIN/ BBC
