Piše: Rade Maroević
Prelazni predsednik postavio je vršioca dužnosti šefa partije za privremenog premijera. Tako izgleda vrh rumunske vlasti dva dana pred predsedničke izbore od čijeg ishoda strepe ne samo Rumuni već i lideri Evropske unije. Razlog nemira u Briselu je Đorđe Simion, koji ima neznatnu prednost u odnosu na proevropskog kandidata Nikusora Dana. Prethodni predsednički izbori poništeni zbog navodnog mešanja Rusije.
Premijeri Mađarske i Slovačke, Viktor Orban i Robert Fico mogli bi u nedelju uveče da dobiju značajno pojačanje, ukoliko na predsedničkim izborima pobedi Đorđe Simion – rumunski Donald Tramp, čovek koji želi ujedinjenje sa Moldavijom i prekidanje pomoći Ukrajini.
Rumunski glasači su, u prvom krugu izbora pre dve nedelje, u ogromnom broju podržali Simiona, lidera Alijanse za ujedinjenje Rumuna, čija je popularnost eksplodirala tokom pandemije koronavirusa, kada se žestoko suprotstavljao vladinim merama i po društvenim mrežama širio teorije zavere o vakcinama. Nekoliko dana pred glasanje, imao je tri odsto prednosti u odnosu na protivkandidata, gradonačelnika Bukurešta Nikušora Dana, koga je u poslednjim nastupima nazvao, prvo „autističnim bednikom“, da bi nešto kasnije ublažio izjavu rekavši da je „agent tajne policije“.
Kandidati kao dan i noć
Simionov rival, Nikusor Dan je političku reputaciju izgradio kao borac protiv korupcije, sebe smatra branom rastućem talasu populizma koji preti da anulira dosadašnja postignuća Rumunije. Gro podrške crpi iz urbanih sredina i smatra da kao nezavisni kandidat ima odlične šanse za pobedu, jer su građani ove države „umorni“ od tradicionalnih partija i njihovih sebičnih interesa. Iako je u prvom krugu dobio čak 20 odsto glasova manje od Simiona, Dan mu se u poslednjim istraživanjima javnog mnenja opasno približio, pa razlika između rivala iznosi jedva tri odsto.
Odmah zatim, Simion je optužio političke protivnike da spremaju „ogromnu izbornu prevaru“ i pokušaje da dezinformacijama pokušavaju da manipulišu voljom birača na čije glasove računa njegova partija.
Navodni pokušaj manipulacije biračkim telom je, posle silnog natezanja i pravnih obračuna, doveo do poništavanja prvog kruga predsedničkih izbora prošlog novembra, kada je pobedu na šokantan način odneo Kalin Đorđesku. U trenutku kada su birači iz dijaspore već uveliko počeli glasanje u drugom krugu, Vrhovni sud je poništio izbore, tvrdeći da je Đorđesku pobedio zahvaljujući mešanju Rusije i do tada neviđeno agresivnoj kampanji na društvenoj mreži „tik-tok“.
Državni udar, ili logičan potez
Desničari, čiji je kandidat osvojio najviše glasova u prvom krugu, potez suda su nazvali „državnim udarom“. Ostatak rumunske političke scene smatrao je da je poništavanje izbora jedini logičan potez. Simion je žestoko kritikovao ovakvu odluku, tvrdeći da će, kandidujući se na ponovljenim izborima, odbraniti demokratsku volju rumunskih birača i najavio da će, ukoliko pobedi, Đorđesku dodeliti jednu od najviših funkcija u državi.
Šest meseci kasnije, Rumunija – obezglavljena brojnim lomovima koji su usledili posle poništavanja izbora i suočena sa opasnošću da u potpunosti promeni politički kurs, u nedelju ponovo izlazi na birališta.
Ozbiljna mogućnost da se Simion u ponedeljak ujutro probudi kao novi predsednik Rumunije izazvao je priličan nemir u Briselu, jer bi gubitak bezrezervne podrške ove države u ratu Ukrajine i Rusije predstavljao dramatičan udarac za Uniju. Glavni razlog tome leži u činjenici da Rumunija zauzima mnogo važniji strateški položaj u odnosu na Mađarsku i Slovačku, te da je do sada bezuslovno pratile tokove ukrajinske politike koju su diktirali lideri Evropske unije.
Meloni, Orban, Fico i Tramp
Simiona, koji poslednje dane kampanje provodi ubeđujući brojnu rumunsku dijasporu da glasa baš za njega, tvrdi da će zemljom vladati više kao italijanska premijerka Đorđa Meloni nego kao Orban ili Fico. Na glasove dijaspore računa i Nikusor Dan, koji uživa veliku popularnost u prestonici i donekle u dijaspori iz koje je u prvom krugu izbor a stiglo nešto manje od milion listića. Očekuje se da će odziv u drugom krugu biti znatno veći, što bi moglo imati bitan uticaj na krajnji ishod glasanja.
Deo takvog stava, Simion duguje i činjenici da je u počecima političke karijere tvrdio da je pokret na čijem se čelu nalazi, koncipirao po ugledu na Orbana, ali je kasnije modifikovao politiku i okrenuo se Trampovom pokretu „Učinimo ponovo Ameriku velikom“. Neka dramatičnija saradnja Bukurešta i Budimpešte malo je verovatna jer nacionalisti sa obe strane granice imaju različita viđenja statusa mađarske manjine u Transilvaniji.
Dodatni problem predstavlja i tvrdnja Simionove alijanse da je Orbanova stranka, svojevremeno, sprečila prijem AUR-a u grupaciju evropskih konzervativaca i reformista. Iako tvrdi da nema proruske stavove, Ukrajina mu je svojevremeno na tri godine zabranila ulazak u tu državu, jer se protivio nastavku pružanja vojne pomoći. U nekoliko navrata zabranjen mu je i ulazak u Moldaviju, jer ga vlada u Kišinjevu smatra pretnjom po nacionalnu bezbednost. Protivnici u Rumuniji podsećaju na vreme kada je, tvrdeći da nije evroskeptik, poredio Evropsku uniju sa Sovjetskim Savezom, ili pokušajima da stvori kult ličnosti.
Legitimitet predsedniku, ekonomija Briselu
I pristalice i protivnici, ipak, priznaju da će Simion, ukoliko pobedi u drugom krugu izbora imati ozbiljan politički legitimitet, ali da će ekonomska snaga Rumunije, zbog zavisnosti od evropskih fondova, ostati u rukama Ursule fon der Lajen. Osim silnih problema koje je Rumunija imala posle poništavanja izbora prošlog novembra, policija je u martu uhapsila stogodišnjeg penzionisanog generala Radua Teodorua kao kolovođu organizacije koja je želela da sruši ustavni poredak. Teodoruova organizacija je vlastima u Bukureštu i Evropskoj uniji, optužujući ih za masovnu pljačku i „satanističke planove“ vezane za sudbinu Rumunije.
Planirao je formiranje „Veća staraca“, „Veća mudraca“ i „Veća potomaka“ koja bi zamenila sve ustavom propisane institucije. Navodno se sastajao sa ruskim diplomatama, pa su dvojica diplomata iz te države odmah nakon hapšenja generala proterana iz Rumunije. Njegov glasnogovornik Adrijan Dinu je, putem društvenih mreža, objavljivao zahteve za dramatičnim promenama političkog sistema u Rumuniji, tvrdeći da ima podršku milion stanovnika te zemlje, ali i cele Rusije.
U prvom krugu izbora, Simion je dobio 3.856.981 glas, ili ukupno nešto više od 40 odsto ukupnog broja glasova. Istovremeno, podržalo ga je čak 60 odsto iseljenika. Rival u drugom krugu izbora biće mu gradonačelnik Bukurešta Nikušor Dan, koji je dobio podršku 21 odsto glasača, tek nešto više Krina Antoneskua, kandidata vladajuće koalicije. Takav razvoj situacije dramatično menja raspored snaga na rumunskoj političkoj sceni, jer je vladajuća koalicija, od samog početka, bila proizvod želje da se obezbedi stabilnost zemlje i izbegne međunarodna izolacija. Rumunski birači, očigledno, ta dva motiva nisu smatrali ključnim za budućnost države.
Izvor: RTS
