Cреда, 11 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Економист: Колико је људи страдало у Гази?

Журнал
Published: 12. мај, 2025.
Share
Зграде у Гази након Израелског бомбардовања, (Фото: Tasnim News Agency, Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0)
SHARE

Превео: М. М. Милојевић

Нова истраживања показују да би број страдалих могао да буде већи у односу на онај који се наводи у уобичајеним извештајима

Од када је отпочео рат у Гази октобра 2023. године о броју страдалих беспрекидно се расправља. Утврђивање броја мртвих је веома тешко у било ком рату који је у току. Али експерти ипак покушавају да воде евиденције и дају процене. Нова истраживања упућују да је број који се уобичајено наводи врло ниска процена.

Прецизан дневни број страдалих који објављују власти у Гази је нешто необично. Такви подаци се не објављују из Украјине. Али током овог рата, као и у претходним, власти у Гази, које контролише Хамас, објављивали су детаљне податке о томе колико је Палестинаца убијено. Сумње исказане према овим подацима су разложне. Хамас, претпоставља се, има разлога да увелича цивилне губитке. Међутим, када су се завршавали претходни сукоби у Појасу Газе, процене које су давали Израел и Уједињене нације угрубо су се поклапале са бројем убијених који је објављиван током сукоба. Овај рат је далеко разорнији и траје дуже него било који од раније вођених. Многе од установа које су се бавиле утврђивањем статуса страдалих, попут болница, су уништене.

Закључно са 5. мајем, министарство здравља је наводило да је 52.615 људи смртно страдало у рату. Као и у ранијим сукобима, објављени подаци не разврставају жртве на цивиле и борце. У јануару, Израел је објавио процену да је међу убијенима 20.000 милитаната.

Фајненшел тајмс: Екстремисти предводе Нетанјахуов приступ рату са Хамасом

Министарство здравља користе се двама пописима, једним заснованим на информацијама добијеним од болница, и другим утемељеним на основу онлајн истраживања где људи пријављују смрти, заједно са другим подацима, претпоставља се махом о онима који су погинули али нису идентификовани, како би се дошло до званичног збирног податка. У недавној студији објављеној у медицинском часопису Лансет истраживачи су испитивали ова два пописа заједно са трећим, који је састављен прикупљањем података из умрлица објављеним на друштвеним мрежама (само су укључени погинули од насилних повреда). Сва три пописа укључују имена и, обично, старосну доб и пол страдалог. Неки уписи такође садрже идентификациони број.

Истраживачи су занемарили збирни број који објављује министарство. Уместо тога они су испитали преклапање између три списка, користећи податке од почетка рата до 30. јуна 2024. године. Користили су се тим информација да процене колико је људи вероватно погинуло и онда су то упоредили за збирним бројем које објављује министарство. На пример, уколико се се сви тридесетогодишњи мушкарци са једне такође појављује и на другим двама листама, сматра се да су све смрти у тој демографској групи урачунате. Али уколико се на трима списковима појављују различита имена, сваки од тих спискова могао би да буде непотпун.

Истраживачи су утврдили да је поклапање толико незнатно да је стварни укупни број страдалих вероватно четрдесет шест до сто седам одсто већи у односу на укупну званичну бројку коју је објавило министарство. Уколико се претпостави да је сразмера остала идентична од прошлог јуна (и да није опала, како би се можда могло претпоставити због накнадног прикупљања података током примирја) и примени се на садашњу објављену збирну бројку, то упућује да је могло страдати између 77.000 и 109.000 становника Појаса Газе, односно између 4 и 5 одсто предратне популације енклаве.

Овакве процене доносе се уз велике резерве и могућности грешке. Спискови садрже омашке. Од почетка рата 3.952 имена особа наведена су на неком од два пописа које је саставило министарство здравља да би потом била уклоњена. Хамасови борци, вероватно млади мушкарци, можда несразмерно много изостају са пописа (уколико група жели да умањи сопствене жртве) тако да би укупан број погинулих могао бити виши. Непознат број, вероватно више хиљада људи, нетрагом је ишчезао због недостатка медицинског старања. Утврдити поуздано колико је људи страдало у овом рату биће тешко, чак и када се рат буде завршио. А тај тренутак можда није ни близу.

Извор: Economist

TAGGED:ГазаГеополитикаМ. М. МилојевићПалестина
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Вук Бачановић: Тито по ко зна који пут међу Црногорцима
Next Article Елис Бекташ: Како сувисло писати о несувислом министру Хелезу

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Утицај Његошевог дјела на Митрополита Амфилохија

У оквиру манифестације “Дани Митрополита Амфилохија”, која се од 27. октобра одржава у Подгорици и…

By Журнал

Још мало о награди која „живот значи“: Бранићемо културу да ј… оца!

Пише: Милија Тодоровић Прва најава да би неко уопште могао преиспитати уредност рада ФЦЈК, сумњиве…

By Журнал

Грађани Србије поново би могли у Институт „Симо Милошевић“ у Игалу

Представници Владе Црне Горе тврде да је за сада спречено увођење стечаја у Институту „Симо…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

Мило Ломпар: Косовско опредељење није сећање на пораз него позив на Обилићев подвиг

By Журнал
Гледишта

Небојша Поповић: Цивилно друштво и страни агенти

By Журнал
Други пишу

М. К. Бадракумар: Ако Русија неће да ескалира у Украјини, Америка хоће

By Журнал
Гледишта

Дијалошка трибина: Спријечавање насиља у породици треба кренути од самог дјетињства

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?