Пише: Сара Николић
Неко време се наслућивало, спекулисало, а сада је и озваничено. Студенти су након шест месеци изашли са крунским захтевом вишемесечних блокада и протеста – расписивање ванредних парламентарних избора. Чини се да је све ка таквом захтеву и водило, иако је студентски покрет месецима зазирао од тога да се директно упусти у политичку арену, уз ограђивање од опозиционих партија и сличних предлога. Став студената сада је да су избори једини исправан начин изласка из кризе, грађане позивају да подрже листу којој ће пренети своје поверење, а од опозиције очекују подршку. Досад су је и добили од већине опозиционих лидера, а оформљена је и широка грађанска иницијатива за деловање свих који, како је наведено, теже остварењу циљева студентског покрета.
Студенти су, иначе, нови предлог образложили тиме што више од пет месеци покушавају да дођу до испуњења својих захтева свим легитимним и мирним средствима, али да власт не показује ни „најмању иницијативу да до њиховог испуњења у будућности дође“. Након толико времена, поручују сада студенти, постало је јасно да власт неће испунити захтеве, те је сада кључ, или предуслов њихове реализације, промена владајућег режима. О студентској листи и расписивању избора било је речи и раније, али су такав предлог први пут изгласали студенти Факултета техничких наука у Новом Саду, на пленуму одржаном 25. априла.
На изборима се студенти неће кандидовати, а подржаће људе које, према речима студенткиње Факултета политичких наука Софије Перић, сматрају кредибилним и за које мисле да ће заступати глас народа како треба. Навела је да студенти тек треба да одлуче о томе ко ће се све наћи на изборној листи, не желећи да открива конкретна имена и професије људи које ће подржати. За сада се зна да међу тим именима неће бити актуелних опозиционих функционера, а предуслов је и да кандидати никада нису били чланови владајуће коалиције.
Власт је на захтев да се распусти Скупштина Србије и распишу ванредни избори реаговала наративом који је могао да се чује месецима уназад. Председница Народне скупштине Ана Брнабић је, на пример, навела да су захтеви студената „од првог дана били параван“ и да се „заправо све врти око политике“. Декан Факултета драмских уметности Милош Павловић, са друге стране, каже да су студенти такав захтев изнели јер су увидели да власт неће испунити њихове захтеве и да су у тим околностима избори једини демократски начин. Додаје и да ће власт користити одлуку студената да би могла да каже: „Ето, напокон су открили своје право лице“.
Павловић је у изјави ФоНету оценио и да је расписивање ванредних избора сада питање политичке тактике актуелне власти.
„Они знају да је тренутно ситуација на терену у корист студената што се тиче јавног мњења. Ако процене да могу довољно да украду, они ће ићи на изборе, у супротном ће одуговлачити“, рекао је Павловић и додао да очекује и спиновање у медијима и причу о томе како се факултети и студенти баве политиком и да су сада показали своје право лице.
И док се нижу реакције на студентски захтев да се распишу избори, поставља се низ питања. Од тога како би листа коју подрже студенти прошла на изборима, до тога шта улазак у политичку сферу и овај предлог значи за студентски покрет. И, колико је извесно да ће власт изборе уопште и расписати?
Директор Центра за практичну политику Драган Поповић захтев са којим су изашли студенти за НИН оцењује као начин да се превазиђе друштвена и политичка криза, односно „одблокира“ ситуација у којој делује да нема решења за све што се дешава. Стога је, наводи он, било неопходно нешто ванредно попут новог студентског предлога.
Какве шансе на изборима би могла да има листа коју ће подржати студенти?
Поповић сматра да се ради о очекиваном потезу, који са собом носи најмање ризика. Сматра да ће захтеви студената за правном државом и даље остати у фокусу, и да ће бити у центру пажње будуће предизборне кампање. Оно што се новим захтевом мења је, сматра он, то што студентски покрет добија нову политичку артикулацију.
„Мења се и методологија рада, а политичка артикулација коју добија студентски покрет ми се чини логичном, јер друго решење у овом тренутку не видим“, каже Поповић.
Изборна листа коју подржавају студенти би, каже Поповић, могла да оствари добар резултат, будући да је друштво поларизовано и да је први пут од 2012. године у Србији створена „референдумска атмосфера“.
„Нисмо до сада имали тако нешто, већ је постојао део јавности који је жестоко против власти, али и огроман део људи који су негде на средини – или не изађу на изборе или могу да оду и на једну и на другу страну. У последњих шест месеци се све то јасније кристалише, те је теже бити неутралан и заузимати ону чувену позицију у Србији: ‘Ја се не бавим политиком и мене то не занима’. Што нам говори да је атмосфера у друштву промењена и да будућа студентска листа самим тим има одличне шансе“, предочава Поповић.
Ипак, раније је за Данас оценио директор Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД) Бојан Клачар, немогуће је предвиђати подршку потенцијалној студентској листи, пре свега јер се још увек не зна тајминг избора. Уз то, додао је, није позната ни природа студентске листе, нити људи који би је чинили.
„Не знамо да ли би та листа била у потпуности студентска без опозиције или би то била заједничка листа“, навео је Клачар и додао он да све то може утицати на то каква може бити подршка.
Одговарајући на питање да ли се након могућег преласка студената у политичку сферу може очекивати већа или мања подршка, Клачар истиче да су то два различита индикатора, те да се не може знати колика је њихова подршка као политичком фактору. Он тврди да се уласком у политичку арену креира другачији политички амбијент, јер како каже, у том случају студенти који се буду ангажовали постају уједно и политички актери.
Да ли ће власт расписати изборе?
У дану када су студенти званично изашли са предлогом да се распишу избори, председник Српске напредне странке Милош Вучевић изјавио је да су избори увек тема у политици, али да су се, како је навео, наслушали превара и неће да учествују у нечем што би „водило у катастрофу за државу“. Уз то, Вучевић је навео да су „блокадери сад на терену чисте политике“, као и да се ванредни парламентарни избори траже кад је „пропала револуција и захтев за прелазном ‘Ђиласовом’ владом“.
Да „нема разлога“ за расписивањем ванредних избора изјавио је и министар унутрашњих послова Ивица Дачић, рекавши да они који их траже не разумеју да би избори били „крај њиховог сна“. Од почетка је, каже, причао да није реч о независном покрету који ће се борити само за испуњење студентских захтева, већ да се ради о „политичком покрету који ће на крају испоставити одређене политичке циљеве“.
Слично је реговала и Брнабић, која је уз оцену да су захтеви студената од „првог дана били параван“, додала да они „појма немају“ ни који су им захтеви, ни ко је по Уставу и закони надлежан за те захтеве и додала да у вези са расписивањем ванредних избора треба да се обрате председнику Србије Александру Вучићу.
Упитан о реакцији власти на студентски захтев и томе да ли ће пристати на расписивање ванредних избора, Поповић истиче да је режим тренутно „у тешкој позицији“ и да ми излазак на биралишта не би одговарао.
„Већ је створена једна референдумска атмосфера, због чега је сада мало опасно по њих да изађу на изборе. Са друге стране, биће им тешко да нађу аргументе да тако нешто одбију. Јер су до сада причали да уколико студенти желе изборе, да ће им их и дати. Криза у земљи дефинитивно мора некако политички да се реши, а најприродније је то урадити путем избора. Биће им доста тешко да одбију тај захтев, иако ће пробати, а противљење би могло само додатно да им нашкоди унутар њиховог бирачког тела. Да ли ће бити избора зависиће од понашања и једне и друге стране, као и од притиска и упорности грађана. Али, пре ће их бити, него што неће“, истиче Поповић.
Шта је са опозицијом?
Већина опозиционих странака подржала је студентски предлог, а међу њима су Еколошки устанак, Крени-Промени, СДС Бориса Тадића, Демократска странка, Зелено-леви фронт и Народни покрет Србије (НПС). Упитан о позицији опозиционих партија у светлу новог студентског захтева, Поповић оцењује да постоји простор за њихову сарадњу са студентима.
„У опозицији има људи који имају дужи стаж у политици и важно је да буду учесници овог процеса. У бирачким одборима, и на сваком месту где је то могуће, па верујем да ће доћи до природне синергије која неће умањити шансе изборне листе, већ ће довести до бољих резултата. Мислим да ће опозиција бити довољно мудра да подржи студентску листу, јер биће нових избора сигурно, а самим тим и прилике да у неким нормалним околностима понуде свој програм и људе гласачима“, указује Поповић.
Коментаришући иницијативу грађана која је формирана јуче, а коју чине разне друштвене групе које месецима подржавају студентски и грађански покрет, Поповић претпоставља да ће она бити окосница која ће, уз представнике опозиционих партија, чинити инфраструктуру на терену, а вероватно ће пружити и помоћ студентима у одабиру кандидата који ће се наћи на изборној листи.
Подршку студентима део опозиционих представника пружио је убрзо по изношењу захтева. ДС је данас навела да остаје при више пута поновљеном ставу да је спремна да на изборима пружи сву неопходну помоћ универзитетско-студентској листи, без кандидовања било сопствене, било коалиционе листе. И ЗЛФ је саопштио да остаје отворено питање изборних услова и да је, у том смислу, та организација отворена за сарадњу и подршку студентима. Лидер Еколошког устанка Александар Јовановић Ћута изјавио је да апсолутно подржава захтев студената за расписивање ванредних парламентарних избора. Позвао је све еколошке организације и грађане да их у томе подрже.
Подршку студентима изразио је и лидер Крени-Промени Саво Манојловић, као и председник Социјалдемократске странке и бивши председник Србије Борис Тадић. И НПС је саопштио да подржава и снажно стоји иза студентског захтева за изборима.
Нешто другачије је реаговао председник Нове Демократске странке Србије (НДСС) Милош Јовановић, наводећи да је „велика штета ако се одустало од идеје прелазне Владе, јер је она представљала једино разумно решење којим би се заиста и дошло до демократских и слободних, односно поштених избора“.
Сада остаје да се види да ли постоји капацитет да се напусти прича о колонама и формира јединствен блок, што је, како наводе стручњаци, предуслов успеха опозиције и студента.
Извор: НИН
