Iako usvojeni na sednici prethodne Vlade Srbije još oktobra prošle godine, zakoni o proglašavanju Kosova za područje socijalne zaštite i uspostavljanju organa za procesuiranje krivičnih dela na Kosovu, i dalje nisu prošli kroz skupštinsku proceduru. Ne samo to, oni su zajedno sa još 41 pravnim aktom, kako nezvanično saznaje KoSSev, povučeni iz iste i to odlukom nove Vlade Srbije.
Na društvenim mrežama nižu se kritike na račun politike Aleksandra Vučića za Kosovo, sa naglaskom na povlačenju ova dva predloga zakona iako ih je on pre pola godine obnarodovao. Poslanica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević za KoSSev objašnjava da je reč o proceduri koja se primenjuje pri formiranju nove vlade. Sa druge strane, ona potvrđuje i to da ovi predlozi uopšte nisu bili na dnevnom redu na sednicama Skupštine, ali i da su mogli biti da je vlast to želela.
Zatvaranje srpskih institucija na Severu Kosova septembra meseca prošle godine pratila je najava predsednika Srbije o uvođenju mera s ciljem rešavanja novonastale krize. Reč je o pet poglavlja od kojih se dva odnose na proglašenje Kosova područjem posebne socijalne zaštite i uspostavljanje posebnog organa koji će da, kako je još tada kazao Vučić, goni sve koji krše prava Srba na Kosovu, uključujući i Srbe.
Više od mesec dana kasnije Vlada Srbije pretočila je ove dve odluke u predloge zakona. Oni su usvojeni na sednici održanoj 28. oktobra prošle godine a dan kasnije ušli su u skupštinsku proceduru.
Međutim, kako nezvanično saznaje KoSSev, nova Vlada Srbije na čelu sa premijerom Đurom Macutom, obavestila je Skupštinu 17. aprila, tj. samo dan nakon što je formirana – da povlači iz procedure predloge zakona i druge akte koji su dostavljeni Narodnoj skupštini pre izbora nove vlade.
Na sajtu vlade nema ove odluke sa sednice od 17. aprila, ali u dokumentu u koji je KoSSev imao uvid, izlistana su ukupno 43 akta, odnosno 38 predloga Zakona i četiri predloga odluka koji se povlače. Među njima su i upravo dva predloga Zakona o Kosovu usvojena na sednici prethodne Vlade 28. oktobra 2024. godine.
Zvanični nazivi ovih akata su predlog „Zakona o organizaciji i nadležnosti pravosudnih organa u procesuiranju krivičnih dela izvršenih na teritoriji autonomne pokrajine Kosovo i Metohija“ i „predlog Zakona o proglašenju autonomne pokrajine Kosovo i Metohije za područje posebne socijalne zaštite“.
„Stiglo naređenje“
Deo odluke Vlade Srbije o povlačenju predloga ova dva zakona završio je i na društvenim mrežama, gde je postao viralan. Više korisnika društvene mreže „X“ i Telegrama je objavilo ovaj dokument, uz kritike na račun Vlade Srbije.
„Macutova Vlada povukla je zakon o suđenju Albancima sa Kosova i Metohije i zakon o proglašenju Kosova i Metohije za područje posebne socijalne zaštite. Ovi zakoni koje je 13. septembra 2024. Vučić proglašavao najhitnijim i govorio da će biti usvojeni u roku od 45 dana, nisu usvojeni ni nakon 250 dana, odnosno osam i po meseci a 17. aprila 2025. su povučeni i iz procedure. Pa kaže: Aco Srbine, Aco Srbine…“, glasila je poruka jednog od korisnika društvene mreže „X“, koji je objavio dokument.
U nastavku su se nizali negativni komentari – „Naravno, to se moglo i očekivati. U medijima će biti zapamćeno da će se to ipak sprovesti, a u stvarnosti nula. Efekat postignut“; „Znači onih 20000 što dao jednom, dao… to mu je to“; „Zar ste sumnjali u to da su ti zakoni tada najavljeni samo u propagandne svrhe? I potom, naravno, gurnuti pod tepih“; „Stiglo naređenje…“, „I bolje što su povučeni. Svakako nisu sprovodivi“.
Vlada Srbije povukla predloge zakona o KiM iz procedure
Macutova Vlada povukla je zakon o suđenju Albancima sa Kosova i Metohije i zakon o proglašenju Kosova i Metohije za područje posebne socijalne zaštite.
Ovi zakoni koje je 13. septembra 2024. Vučić proglašavao najhitnijim i… pic.twitter.com/oaRjI1mgXC
— Nikola Jović (@hazarder2575) April 24, 2025
Đorđević: Praksa i sednica o Kosovu koja nije održana
Narodna poslanica Zeleno-levog fronta, Biljana Đorđević, međutim, objašnjava za KoSSev da je povlačenje zakona praksa koja se primenjuje nakon formiranja nove Vlade.
„Povučeni su svi predlozi zakona i drugih akata koje je podnela prethodna Vlada – to je 43 akata – i to je praksa, da čim se formira nova Vlada, ona povlači predloge zakona koje je predložila prethodna Vlada. To se lako može proveriti jer su trenutno u ovom skupštinskom sazivu od 6. februara 2024. godine u proceduri samo poslanički predlozi zakona, uglavnom predlozi zakona koji dolaze od opozicije, mada ima par predloga poslanika iz redova vlasti“, navodi.
Đorđević tvrdi da postoji mogućnost da će se mnogi od ovih predloga zakona ponovo naći u proceduri, ali nakon što se prethodno usvoje na sednici nove Vlade.
Ona takođe tvrdi da su dva predloga zakona o Kosovu ušla u skupštinsku proceduru još 29. oktobra prošle godine.
„A kao što svi znamo, samo dva dana kasnije je pala nadstrešnica u Novom Sadu i ubila 16 ljudi. U tom trenutku već je postojao mesec dana star zahtev poslanika opozicije za održavanjem vanredne sednice o Kosovu koji je potpisalo 80 poslanika, a koju Ana Brnabić nije želela da zakaže, iako je to obećala“, navodi ova poslanica.
Dragutin Nenezić: O evropskom predlogu/sporazumu – šta se (ni)je izgubilo u prevodu
Ona naglašava da je o potrebi da se ovi zakoni usvoje prestalo da se govori od oktobra.
„Ovi predlozi uopšte nisu bili na dnevnom redu na sednicama u novembru i martu, a realno su mogli biti da je vlast to želela“, kazala je.
Komentarišući to što su od pada nadstrešnice održane samo tri sednice skupštine – dve „izuzetno burne“ o budžetu i sednica na kojoj je konstatovana ostavka Vlade, kao i treća na kojoj je izabrana nova Vlada, Đorđević zaključuje:
„Jasno je da je režimu Srpske napredne stranke sve bilo manje važno od toga da sakrije svoju odgovornost i umešanost u korupciju u vezi sa rekonstrukcijom železnice koja je ubila ljude“.
Kako se „srce Srbije“ i „sveta zemlja“ približilo „zoni posebne socijalne zaštite“?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je Kosovo video u javnosti kao zonu posebne socijalne zaštite krajem oktobra prošle godine, samo par dana pred pad betonske nadstrešnice sa renovirane Železničke stanice koja je ubila 16 ljudi i jednu osobu teško povredila.
Prethodno su kosovske vlasti za par godina uspostavile bezbednosnu i administrativnu kontrolu nad Severom, od ojačavanja prelaza, izgradnje baza specijalne policije, zauzimanja opštinskih zgrada i objekata u kojima su donedavno funkcionisale srpske institucije. Ukinuli su dinarski platni promet. Ostali su još bolnica/domovi zdravlja i škole.
Vučić je tog 29. oktobra još jednom kroz svoj istorijski vremeplov, objasnio kako je Kosovo klizilo iz Srbije zbog loših politika njegovih prethodnika, ne i njegove, uz nenaklonjenu politiku Zapada prema Srbiji.
Neće proglasiti okupaciju da ne bi priznao Kosovo, ali će od NATO-a još jednom do kraja godine zatražiti povratak bezbednosnog osoblja Srbije na Kosovo. Da li je to učinio – ne zna se. Prvi put je propalo.
Izvor: KoSSev
