Истраживање „Перцепција деведесетих код младих у Србији“ показало је да млади доживљавају деведесете у изражено негативном светлу, а те године асоцирају их на ратове, конфликте, економску кризу, криминал и опште друштвено пропадање, саопштио је данас Културни центар Град.
Истраживање спроведено у сарадњи иницијативе Музеј деведесетих и Института за филозофију и друштвену теорију и испитани су млади у Србији, од 18 до 30 година, у циљу стицања увида у њихово разумевање и перцепцију догађаја из последње деценије 20. века, њихових погледа на прошлост и утврђивања како то они данас виде деведесете.
Млади истичу да је њихово знање о деведесетим недовољно и да су им најмање јасни сукоби и ратови. Највише су о деведесетима слушали од родитеља и старијих генерација, док су најмање о њима учили о школи. Посебно је упадљив налаз да, независно од информисаности, млади истичу да их деведесете збуњују, препознају да постоје супротстављене верзије историје и да је врло тешко, ако не и немогуће, доћи до потпуне истине.
Мило Ломпар: Милошевићев режим је био полицијски, Вучићев је мафијашки (ВИДЕО)
Слободан Милошевић је својеврсно оличење деведесетих за велики број младих, показује истраживање, а један део њих ово време повезује и са отпором и протестима. Истраживање показује да деведесете за младе нису само историја, већ и јасан континуитет са данашњицом и истичу да, с једне стране, осећају последице деведесетих, пре свега у погледу тензија и подела у региону, али и када је реч о етничким идентитетима и њиховим улогама у претходним сукобима, а с друге носе позитивна искуства у односима са припадницима других етничких група на личном плану.
Начин на који млади размишљају о питањима идентитета открива дубоку и укорењену приврженост, наводи се у истраживању, и у извесном смислу, подразумевану везаност за етничку и религијску групу. Резултати показују и да се национализам јасно одбацује у екстремним формама, а истовремено се доживљава као нешто што је врло емоционално обојено и укорењено у породици и детињству. Приврженост религији и цркви доживљава као врло снажна и неспорна.
Истраживање је водила психолошкиња Марија Бранковић, а учествовали су истраживачи Института за филозофију и друштвену теорију Невена Мијатовић и Александар Миловановић и историчарка Ана Радаковић.
Извор: НИН
