Специјални представник америчког Стејт департмента за Западни Балкан Габријел Ескобар рекао је јуче на Београдском безбједносном форуму да „региону требају политичари који су отворени за дијалог, који ће се бавити приликама 21. вијека, а не проблемима из прошлости“, а спољнополитички уредник часописа „Hronikls“, професор Срђа Трифковић, поводом тога присетио се једног догађаја из 2008. у Риму, на којем је учествовао и Ескобар.
„Јануара 2008. у сарадњи са италијанском НВО организацијом ‘Лепанто’ организовао сам у Риму један скуп о будућности региона који се сада назива Западни Балкан. Био је позван и господин Ескобар, који је тада био у својству шефа политичког одјељења амбасаде САД у Риму. Учествовао је и наш тадашњи амбасадор Владета Јанковић. Након што је у свом уводном излагању, испред фондације ‘Лепанто’, др Фабио Бернабеи афирмативно говорио о Србима као демонизованим жртвама, не само ратова деведесетих већ и оних претходних, и када је у излагању упозорио на неуравнотежен однос западних сила према српским интересима, господин Ескобар је љутито устао и напустио округли сто, без ријечи поздрава или коментара. Толико о спремности на дијалог“, рекао је професор Трифковић.
А када је у питању окренутост прошлости, историчар је навео да би „требало запитати господина Ескобара да ли би била истовјетна порука јеврејском народу по питању Холокауста“.
„Да ли би на исти начин и Афроамериканци требало да забораве на ропство, јер и то припада прошлости наравно. Да ли би апеловао на америчке старосједиоце да забораве истребљење чије су били жртве, јер и то је прошлост. Онда када господин Ескобар јасно и гласно каже да окренутост будућности значи и да Јевреји треба да престану са подсјећањем на Холокауст, да Афроамериканци треба да забораве вријеме ропства и сегрегације, а да Апачи и Чироки треба да потисну из сјећања све што су им бледолики учинили, онда ће господин Ескобар можда имати право да и Србима упућује овакве поруке усред српске пријестонице. Региону требају људи са свих меридијана спремни на дијалог, али у том погледу именовање Кристофера Хила за амбасадора САД у Београду не обећава много. Он је био активни саучесник у припреми агресије против Србије у Рамбујеу, гдје није било ни говора о преговорима већ је спровођена ‘дипломатија’ по рецептури Фирера нацистичког Рајха, из Минхена септембра 1938. – Потпиши, или ћемо те уништити. То именовање представља крајње безочни гест увреде и потцјењивање Срба, коме би еквивалент било именовање Хариса Силајџића за амбасадора БиХ у Београду. Било би у интересу српског народа и државе Србије, њеног достојанства и њених интереса да се одбије агреман на Хилово именовање“, рекао је Срђа Трифковић.
Извор: „Новости“
