Пише: Димитрије Милић
Многе програмске тачке су приписиване овом пројекту иако му оригинално не припадају, а поједине радикалне тачке које заиста у документу постоје релативизовали су републиканци
У прошлогодишњој америчкој предизборној кампањи једна од тачака коју су демократе користиле против републиканаца био је и такозвани „Пројекат 2025“. Кампања тима Камале Харис употребљавала је различите елементе овог документа да би код бирача створила аверзију према Доналду Трампу и његовом окружењу. Различити веома конзервативни елементи овог програма и економски прилично протржишни коришћени су да мотивишу демократске гласаче да изађу на изборе и спече противничку страну да кроз имплементацију ове агенде ускрати бројне гласачке групе дела бенефиција или права. Многе програмске тачке су приписиване овом пројекту, иако му оригинално не припадају, а поједине радикалне тачке које заиста у документу постоје релативизовали су републиканци. Доналд Трамп се у пар кампањских наступа и изјава оградио од овог програма и рекао да зна ко су аутори, али да програм нема везе са његовим тимом и плановима. Поставља се питање шта је тачно „Пројекат 2025“ и да ли се доласком Трампа он заправо спроводи у дело, иако се номинално нови-стари председник од овог програма ограђује.
Споменути документ „Пројекат 2025“ је заправо свеобухватан план јавних политика који су развили амерички десничарски thinktank „Heritage Foundation“ и коалиција од више од 50 конзервативних организација ради обликовања политике наредне републиканске администрације. Први пут објављена априла 2023, ова агенда од 900 страница приказује план за реструктурирање федералне владе заменом чак 50.000 каријерних службеника политички именованим особама, које су у складу са конзервативним вредносним принципима. Ова мера има за циљ да централизује извршну власт, осигуравајући тако да владине агенције више не раде независно, већ да следе директиве које је поставила Бела кућа. План такође предлаже измене правила запошљавања и отпуштања у државној служби, што олакшава смењивање званичника за које се сматра да су отпорни на конзервативну политику. Присталице тврде да је ова реформа државне службе неопходна да би се преокренуо вишедеценијски тренд утицаја прогресивних кругова у Вашингтону, док критичари упозоравају да би то могло да доведе до чистке федералне радне снаге у ауторитарном стилу.
У поређењу са претходним републиканским платформама, Пројекат 2025 представља значајно померање удесно. Док је кампања Роналда Регана из 1980. промовисала дерегулацију и економију центрирану око слободног тржишта, а „Уговор са Америком“ Њута Гингрича из 1994. настојао је да реформише Конгрес кроз промене политике, Пројекат 2025 је далеко радикалнији покушај да се преобликује сама извршна власт и њена улога у политичком систему. Овај програмски предлог се надовезује на Трампове напоре из 2020. да демонтира „дубоку државу“, али са много структуриранијим и детаљнијим оквиром за такве кораке. Док његове присталице то виде као суштинску корекцију курса деценија прогресивне политике и бирократског отпора, њени критичари тврде да представља озбиљну претњу демократским институцијама нарушавањем контроле и равнотеже, слабљењем независних агенција и политизацијом позиција у државној служби. Са конкретним деловањем Илона Маска и Трамповог окружења од ступања на власт, многи сумњају да упркос Трамповој огради од самог програма, конкретни потези његове администрације не одударају превише од ових предлога Херитиџ фондације и њених сарадника.
Трамп и Маск
Од преузимања дужности у јануару 2025, председник Трамп и Маск, као шеф Одељења за владину ефикасност (ДОГЕ), спроводили су политике које су блиско усклађене са визијом Пројекта 2025. Трамп је издао извршне наредбе којима се укидају програми разноликости, једнакости и инклузије (ДЕИ) у федералним агенцијама и покренуо „Иницијативу за дерегулацију 10 према 1“, налажући уклањање десет прописа за сваку нову уведену. У међувремену, Маск је искористио своју позицију да замрзне федерална плаћања програмима за које се сматра да су непотребни, јачајући циљ Пројекта 2025 да смањи бирократску неефикасност. Ови потези показују притисак ка централизацији извршне власти и смањењу онога што конзервативци виде као расипничку државну потрошњу.
Што се тиче имиграционе и социјалне политике, администрација је интензивирала напоре за депортацију, обезбеђујући споразуме са седам земаља о прихватању депортованих појединаца. Трамп је такође потписао извршну уредбу под називом „Одбрана жена од екстремизма родне идеологије и враћање биолошке истине федералној влади“, којом се примењују бинарне дефиниције рода у свим савезним агенцијама. У спољној политици, Трампова извршна наредба 14169 паузирала је америчке програме спољне помоћи на 90 дана да би се извршила ревизија, сигнализирајући помак ка давању приоритета националним интересима у односу на међународне обавезе. Такође, нови председник је извукао Америку из Светске здравствене организације и Париског споразума о клими. Ове политике одражавају тврдолинијску конзервативну агенду зацртану у Пројекту 2025, посебно у сфери јачања традиционалних друштвених вредности, националног суверенитета и приступа „Америка на првом месту“. Иако је Трамп и у својој првој кампањи спомињао неке од претходно наведених тачки програма, делује да је његов програм у овом мандату значајно дефинисанији и да постоји план деловања са мање ад хок потеза.
Одступања
Међутим, упркос овим очигледним сличностима, постоје разлози да се верује да Трамп и Маск не прате у потпуности план наведеног документа. Трамп, познат по својој непредвидивости, често је давао приоритет личном политичком опстанку у односу на пуну идеолошку доследност. Док се Пројекат 2025 залаже за дисциплиновано реструктурирање федералне владе, Трампово доношење одлука је често вођено тестовима импулса, популизма и персоналне лојалности, а не дугорочном стратешком визијом. Поред тога, Маск, упркос томе што се залаже за дерегулацију, показао је прагматичне тенденције, посебно у обезбеђивању државних уговора за своје компаније Спејс X и Старлинк, што је у супротности са позивом Пројекта 2025 за смањење зависности компанија од федералног финансирања.
Иако су многи од њихових потеза у складу са циљевима Пројекта 2025, стварно деловање администрације може бити мање структурирано и идеолошко него што план сугерише. Уместо координисане политичке револуције, њихово управљање може бити више у вези са консолидацијом моћи, награђивањем савезника и управљањем унутар политичке реалности, што може да одступи од ригидног идеолошког оквира Пројекта 2025. Као резултат тога, иако се циљеви администрације и Пројекта 2025 преклапају, мотивације и методе можда неће бити потпуно исте.
Један од важнијих разлога је што би велики број потеза из овог програма био прилично непопуларан, те је само првих пар недеља потеза Трампове власти, већ довело до пада његове популарности. На основу првих резултата анкета, Маск и актуелни председник већ су забележили пад подршке, те би напад на право на абортус, радикалнији друштвено десни заокрети и веће сече јавне потрошње довели вероватно до великог јачања демократске контратеже. То би довело до ризика за републиканце већ у средњем року, јер на међуизборима крајем наредне године ће морати да бране прилично тесну већину у Представничком дому од тек неколико конгресмена. Иако они тренутно имају пуну вертикалу власти и већину конзервативаца у Врховном суду, она може у случају Конгреса бити краткотрајна, а за озбиљније реформе потребна је подршка Конгреса за доношење нових закона.
У том смислу, нова конзервативна агенда чији су елементи садржани у Пројекту 2025. може бити доста рањива у кратком року, иако Трамп, Маск и Џ. Д. Венс могу деловати самоуверено сада. Америчко друштво јесте забележило својеврсно засићење прогресивним политикама и благо скретање удесно, али то засићење не подразумева мандат од друштва за радикално скретање удесно. Трамп и његово окружење ће се зато трудити да искористе подршку коју су добили на изборима да спроведу што више мера у што краћем року, не би ли на дуги рок побољшали позицију конзервативних снага након три деценије пораза од прогресивних кругова. Уколико у ове мере буду ишли брзо и радикално, отпор са друге стране ће брзо расти, нарочито ако економски резултати буду изостали у истом периоду. Међутим, уколико буду били способни да стратешки вешто балансирају мере које доносе, њихово деловање на власти може бити вишеструко консеквентније за позицију конзервативне политике него што је био Трампов први мандат.
Извор: Нови Магазин
