Piše: Dimitrije Milić
Mnoge programske tačke su pripisivane ovom projektu iako mu originalno ne pripadaju, a pojedine radikalne tačke koje zaista u dokumentu postoje relativizovali su republikanci
U prošlogodišnjoj američkoj predizbornoj kampanji jedna od tačaka koju su demokrate koristile protiv republikanaca bio je i takozvani „Projekat 2025“. Kampanja tima Kamale Haris upotrebljavala je različite elemente ovog dokumenta da bi kod birača stvorila averziju prema Donaldu Trampu i njegovom okruženju. Različiti veoma konzervativni elementi ovog programa i ekonomski prilično protržišni korišćeni su da motivišu demokratske glasače da izađu na izbore i speče protivničku stranu da kroz implementaciju ove agende uskrati brojne glasačke grupe dela beneficija ili prava. Mnoge programske tačke su pripisivane ovom projektu, iako mu originalno ne pripadaju, a pojedine radikalne tačke koje zaista u dokumentu postoje relativizovali su republikanci. Donald Tramp se u par kampanjskih nastupa i izjava ogradio od ovog programa i rekao da zna ko su autori, ali da program nema veze sa njegovim timom i planovima. Postavlja se pitanje šta je tačno „Projekat 2025“ i da li se dolaskom Trampa on zapravo sprovodi u delo, iako se nominalno novi-stari predsednik od ovog programa ograđuje.
Spomenuti dokument „Projekat 2025“ je zapravo sveobuhvatan plan javnih politika koji su razvili američki desničarski thinktank „Heritage Foundation“ i koalicija od više od 50 konzervativnih organizacija radi oblikovanja politike naredne republikanske administracije. Prvi put objavljena aprila 2023, ova agenda od 900 stranica prikazuje plan za restrukturiranje federalne vlade zamenom čak 50.000 karijernih službenika politički imenovanim osobama, koje su u skladu sa konzervativnim vrednosnim principima. Ova mera ima za cilj da centralizuje izvršnu vlast, osiguravajući tako da vladine agencije više ne rade nezavisno, već da slede direktive koje je postavila Bela kuća. Plan takođe predlaže izmene pravila zapošljavanja i otpuštanja u državnoj službi, što olakšava smenjivanje zvaničnika za koje se smatra da su otporni na konzervativnu politiku. Pristalice tvrde da je ova reforma državne službe neophodna da bi se preokrenuo višedecenijski trend uticaja progresivnih krugova u Vašingtonu, dok kritičari upozoravaju da bi to moglo da dovede do čistke federalne radne snage u autoritarnom stilu.
U poređenju sa prethodnim republikanskim platformama, Projekat 2025 predstavlja značajno pomeranje udesno. Dok je kampanja Ronalda Regana iz 1980. promovisala deregulaciju i ekonomiju centriranu oko slobodnog tržišta, a „Ugovor sa Amerikom“ Njuta Gingriča iz 1994. nastojao je da reformiše Kongres kroz promene politike, Projekat 2025 je daleko radikalniji pokušaj da se preoblikuje sama izvršna vlast i njena uloga u političkom sistemu. Ovaj programski predlog se nadovezuje na Trampove napore iz 2020. da demontira „duboku državu“, ali sa mnogo strukturiranijim i detaljnijim okvirom za takve korake. Dok njegove pristalice to vide kao suštinsku korekciju kursa decenija progresivne politike i birokratskog otpora, njeni kritičari tvrde da predstavlja ozbiljnu pretnju demokratskim institucijama narušavanjem kontrole i ravnoteže, slabljenjem nezavisnih agencija i politizacijom pozicija u državnoj službi. Sa konkretnim delovanjem Ilona Maska i Trampovog okruženja od stupanja na vlast, mnogi sumnjaju da uprkos Trampovoj ogradi od samog programa, konkretni potezi njegove administracije ne odudaraju previše od ovih predloga Heritidž fondacije i njenih saradnika.
Tramp i Mask
Od preuzimanja dužnosti u januaru 2025, predsednik Tramp i Mask, kao šef Odeljenja za vladinu efikasnost (DOGE), sprovodili su politike koje su blisko usklađene sa vizijom Projekta 2025. Tramp je izdao izvršne naredbe kojima se ukidaju programi raznolikosti, jednakosti i inkluzije (DEI) u federalnim agencijama i pokrenuo „Inicijativu za deregulaciju 10 prema 1“, nalažući uklanjanje deset propisa za svaku novu uvedenu. U međuvremenu, Mask je iskoristio svoju poziciju da zamrzne federalna plaćanja programima za koje se smatra da su nepotrebni, jačajući cilj Projekta 2025 da smanji birokratsku neefikasnost. Ovi potezi pokazuju pritisak ka centralizaciji izvršne vlasti i smanjenju onoga što konzervativci vide kao rasipničku državnu potrošnju.
Što se tiče imigracione i socijalne politike, administracija je intenzivirala napore za deportaciju, obezbeđujući sporazume sa sedam zemalja o prihvatanju deportovanih pojedinaca. Tramp je takođe potpisao izvršnu uredbu pod nazivom „Odbrana žena od ekstremizma rodne ideologije i vraćanje biološke istine federalnoj vladi“, kojom se primenjuju binarne definicije roda u svim saveznim agencijama. U spoljnoj politici, Trampova izvršna naredba 14169 pauzirala je američke programe spoljne pomoći na 90 dana da bi se izvršila revizija, signalizirajući pomak ka davanju prioriteta nacionalnim interesima u odnosu na međunarodne obaveze. Takođe, novi predsednik je izvukao Ameriku iz Svetske zdravstvene organizacije i Pariskog sporazuma o klimi. Ove politike odražavaju tvrdolinijsku konzervativnu agendu zacrtanu u Projektu 2025, posebno u sferi jačanja tradicionalnih društvenih vrednosti, nacionalnog suvereniteta i pristupa „Amerika na prvom mestu“. Iako je Tramp i u svojoj prvoj kampanji spominjao neke od prethodno navedenih tački programa, deluje da je njegov program u ovom mandatu značajno definisaniji i da postoji plan delovanja sa manje ad hok poteza.
Odstupanja
Međutim, uprkos ovim očiglednim sličnostima, postoje razlozi da se veruje da Tramp i Mask ne prate u potpunosti plan navedenog dokumenta. Tramp, poznat po svojoj nepredvidivosti, često je davao prioritet ličnom političkom opstanku u odnosu na punu ideološku doslednost. Dok se Projekat 2025 zalaže za disciplinovano restrukturiranje federalne vlade, Trampovo donošenje odluka je često vođeno testovima impulsa, populizma i personalne lojalnosti, a ne dugoročnom strateškom vizijom. Pored toga, Mask, uprkos tome što se zalaže za deregulaciju, pokazao je pragmatične tendencije, posebno u obezbeđivanju državnih ugovora za svoje kompanije Spejs X i Starlink, što je u suprotnosti sa pozivom Projekta 2025 za smanjenje zavisnosti kompanija od federalnog finansiranja.
Iako su mnogi od njihovih poteza u skladu sa ciljevima Projekta 2025, stvarno delovanje administracije može biti manje strukturirano i ideološko nego što plan sugeriše. Umesto koordinisane političke revolucije, njihovo upravljanje može biti više u vezi sa konsolidacijom moći, nagrađivanjem saveznika i upravljanjem unutar političke realnosti, što može da odstupi od rigidnog ideološkog okvira Projekta 2025. Kao rezultat toga, iako se ciljevi administracije i Projekta 2025 preklapaju, motivacije i metode možda neće biti potpuno iste.
Jedan od važnijih razloga je što bi veliki broj poteza iz ovog programa bio prilično nepopularan, te je samo prvih par nedelja poteza Trampove vlasti, već dovelo do pada njegove popularnosti. Na osnovu prvih rezultata anketa, Mask i aktuelni predsednik već su zabeležili pad podrške, te bi napad na pravo na abortus, radikalniji društveno desni zaokreti i veće seče javne potrošnje doveli verovatno do velikog jačanja demokratske kontrateže. To bi dovelo do rizika za republikance već u srednjem roku, jer na međuizborima krajem naredne godine će morati da brane prilično tesnu većinu u Predstavničkom domu od tek nekoliko kongresmena. Iako oni trenutno imaju punu vertikalu vlasti i većinu konzervativaca u Vrhovnom sudu, ona može u slučaju Kongresa biti kratkotrajna, a za ozbiljnije reforme potrebna je podrška Kongresa za donošenje novih zakona.
U tom smislu, nova konzervativna agenda čiji su elementi sadržani u Projektu 2025. može biti dosta ranjiva u kratkom roku, iako Tramp, Mask i DŽ. D. Vens mogu delovati samouvereno sada. Američko društvo jeste zabeležilo svojevrsno zasićenje progresivnim politikama i blago skretanje udesno, ali to zasićenje ne podrazumeva mandat od društva za radikalno skretanje udesno. Tramp i njegovo okruženje će se zato truditi da iskoriste podršku koju su dobili na izborima da sprovedu što više mera u što kraćem roku, ne bi li na dugi rok poboljšali poziciju konzervativnih snaga nakon tri decenije poraza od progresivnih krugova. Ukoliko u ove mere budu išli brzo i radikalno, otpor sa druge strane će brzo rasti, naročito ako ekonomski rezultati budu izostali u istom periodu. Međutim, ukoliko budu bili sposobni da strateški vešto balansiraju mere koje donose, njihovo delovanje na vlasti može biti višestruko konsekventnije za poziciju konzervativne politike nego što je bio Trampov prvi mandat.
Izvor: Novi Magazin
