Piše: Đorđe Vukadinović
Iako vlast i Aleksandar Vučić misle i(li) nadaju se da će ovi masovni studentsko-građanski protesti malaksati, bojim se da još uvek u dovoljnoj meri nisu svesni problema i dubine krize u koju su Srbiju svojim delovanjem gurnuli, te bi – a to je moj najdobronamerniji savet njima – mnogo pametnije bilo da „prigrle“ neku varijantu dogovora o prelaznoj vladi, poručuje Đorđe Vukadinović, politički analitičar i glavni urednik Nove srpske političke misli.
Nastavljajući se na prethodnu tezu, on ocenjuje da bismo, imajući u vidu „vrlo zapaljivu situaciju“ koja, kako navodi, lako može da eskalira, brzo mogli doći u onu situaciju „Drumovi će poželjeti Turaka, al’ Turaka nigdje biti neće„…
Parafrazirajući narodnog pesnika, Vukadinović objašnjava da „možda nismo daleko od trenutka kada će SNS i režim poželeti prelazne vlade, al’ prelazne vlade (tada) nigde biti neće„.
Ocenio je da je dobro što su studenti i profesori, tj. Rektorski kolegijum odbili inicijativu i pozive vlasti za razgovore, a u razgovoru za portal se osvrnuo i na neka razmimoilaženja i kontroverze proistekle iz velikog okupljanja na Dan Novog Sada i blokade tri mosta na Dunavu, 1. februara, upravo u Srpskoj Atini.
– Najpre, prošlonedeljno novosadsko okupljanje toliko je bilo uzvišeno, energično i masovno, da na to ne mogu senku da bace naknadne dileme i kontroverze, neke možda osnovane i objektivne, a neke kao posledica rada različitih kuhinja, uključujući i one režimske i druge kuhinje (BIA) itd, koje su upravo svesne njegove grandioznosti, pokušale, makar retroaktivno, da bace ljagu na to okupljanje – istakao je Vukadinović.
– Mislim da među njima nije bilo baš sve najbolje usaglašeno. I ta neusaglašenost (ili pukotina) među studentskim organizatorima možda je veći problem od, za neke problematičnih, a za neke nespornih imena.
Ipak, ovakvo okupljanje, izrazito široko i heterogeno po svom sastavu, nije bilo najadekvatnije predstavljeno govornicima koji – iako su sami njihovi govori bili sasvim korektni – nisu baš na najbolji način odražavali tu personalnu i političku heterogenost. Hajdemo reći, izbor govornika je bio jednodimenzionalan i nije dovoljno reprezentovao tu raznolikost, ljudsku, idejnu i političku… koju su protesti okupili. Naprosto, možda je mogla bolje biti reprezentovana ta širina – naglasio je Vukadinović, ali i konstatovao da su nakon toga usledile različite „manipulacije“ i „zloupotrebe“ sa namerom da, smatra on, „zamute vodu“ i veličanstvenost tog okupljanja.
Kako je prilikom trajanja prethodnih velikih protesta „Srbija protiv nasilja“ na ulicama ne samo Beograda, nakon majskih tragedija u Ribnikaru i Duboni i Malom Orašju 2023, bio jedan od onih koji su savetovali opoziciji razgovore sa vlašću „dok se ljudi u velikom broju nalaze na ulici„, Vukadinović je upitan šta bi im rekao sad odgovorio suprotno.
– Tada, maja ili juna 2023, gotovo da nisam imao dileme da je trebalo razgovarati u trenutku kad si najjači, a protesti se nalazili na vrhuncu. Sada to ne bih rekao. Iz različite prirode i povoda, ali i forme ovih protesta, smatram da je odbijanje razgovora sa vlašću daleko ispravnija strategija, ovog puta studenata, ne opozicije. Nemojmo zaboraviti šta je bila i prva ali i kasnija, praktično dvomesečna reakcija vlasti na proteste – i prema studentima i prema građanima i prema opoziciji. Ta agresija, netrpeljivost i jedno sipanje mržnje nisu bili i nisu samo verbalni. Već sama ta činjenica je dovoljna da podržim ovo ignorisanje, blago rečeno, licemernih i problematičnih poziva predstavnika vlasti na razgovore – precizirao je Vukadinović, prenosi „Simptom“.
Na pitanje šta bi po njegovom mišljenju u ovim okolnostima opozicionari mogli i trebalo da rade, odgovara da se opozicija nalazi u „objektivno nezgodnoj situaciji“.
– Parlamentarna opozicija – rekao je on – niti može da se gura u prvi plan jer će im to biti zamereno, niti može da dozvoli da je nema na protestima jer u tom slučaju ide priča da su se zavukli u mišiju rupu.
To je, kako kaže, strukturni problem i optužba koja im stalno visi nad glavom te stoga, ističe, ima mnogo razumevanja za realno teški položaj opozicije, „izložene višegodišnjem šikaniranju i marginalizaciji i najvišoj vrsti medijsko-političke propagande režima“.
– Njima je manevarski prostor realno stešnjen. Ali, mislim da su mogli zajednički da se okupe i istupe sa npr. zajedničkim predlogom prelazne vlade, nezavisno od studenata i organizatora protesta. Minimum su mogli, dakle, da pokažu neki stepen sloge. Svi do sada, od opozicionih struktura izneti predlozi, o bojkotu (DS) ili blokadi (NADA) Skupštine, kao i modelu prelazne vlade (NPS) jesu korektni, prihvatljivi i legitimni, ali bi bili mnogo vidljiviji i ubedljiviji da su dejstvovali zajedno – opominje Vukadinović, uz zaključak da bi njihove poruke „tada imale veću težinu“.
Veliko okupljanje iščekuje Kragujevac, za državni praznik Sretenje, naredne subote, 15. februara.
Izvor: NSPM
