Пише: Милош Лалатовић
Сви ти покрети, шта су они уопште донијели? Те нека седамнаеста, те шездесет и нека, те ова, те она. Те овај покрет за ову или ону ,,правду“, ,,једнакост“. Гдје су сад ти јунаци, који су покренули све те покрете? Уз сво дужно поштовање према тим људима, један проценат је дао живот за вријеме саме револуције, више их се врло ко мало сјећа и зна за њих, ти су можда били и најпоштенији, други су након добијене револуције издани, трећи су издали те неке своје ,,неконформистичке“ идеале. Издали их у смислу, да све оно најгоре што су претходно критиковали, почели сами да опонашају. Да живе разуздано на рачун оних које су наводно бранили , понашајући се као мали богови тим истим људима, који нијесу били или неки и јесу, свјесни покварености оних којих их представљају. Сад понеки од тих људи из претходних тзв.револуција се кадкад појаве у јавности, као какве олупине. Види се да све оно сто су они причали, у највећем броју случајева је у ствари била лаж, и том лажју су пунили главе бесмисленим говорима народу.
Циљ свих тих говора у већини случајева, које су често писали и сасвим други људи, био је вашар сујете, гордости, разврата. Они су као они „што воле да им се људи клањају по трговима, и да их зову учитељи“, што споља изгледају лијепо, а изнутра су као окречени гробови, који су пуни нечистоте“. Шта на крају видимо, код тих људи, једну обичну немоћ. Сад мисле да су симпатични, кад евоцирају успомене на све те нека заљубљености, које су биле обични блуд, коме су дали неку умишљену интелектуалну димензију.
Људи своју немоћ приказују као моћ. Своје глупости као мудрост. Све док ти ,,симпатични“ старци не оду са овога свијета, и опет се на њиховим сахранама понављају исти они бесмислени говори, које су најчешће и сами покојници држали свом оном подчињеном народу у разним тим фабрикама, трговима и итд. Шта је донијела њихова револуција, углавном негативну ,,исподнулу“. Са многим изгубљеним животима, са моралним и другим изопачењима. Ето, и све те револуције на крају и саме поједоше своју дјецу, неке прије, неке после.
Једини прави револуционар у историји је био по мени Господ Исус Христос, остали су само бољи или лошији фалсификати. На крају се многи од ,,револуционара“ од апостола претворе у Јуде.
