Реченица из наслова изговорена је прије 80 година на данашњи дан, када се за вријеме Другог светског рата у Крагујевцу одвијала Крвава бајка.
Изговорио ју је Милоје Павловић, директор Крагујевачке гимназије, а иако је аутентичност ове информације касније оспоравана, реченица је остала симбол отпора нацистичком терору.
У савременом добу којем свједочимо ова реченица дјелује као хипербола из епске народне поезије, но уједно је зато ваља понављати и дозволити да дјелује „васпитно“ на данашње професоре. Разлог томе је више него очигледна деградација професорске струке, која у вријеме политичких притисака доживљава потпуни крах, губећи достојанство које јој цивилизацијски развој недвојбено приписује.
Крагујевачки масакр
Крагујевачки октобар или Крагујевачки масакр представља масакр којег су над цивилним становништвом Крагујевца и околних села починиле јединице нацистичке Њемачке 19, 20. и 21. октобра 1941. године. У овом злочину је страдало око 3.000 становника Крагујевца и околних мјеста, а међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо дјеце старости између 8 и 15 година. Стријељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених њемачких војника након сукоба са партизанима и четницима на пола пута између Бара и Љуљака.
Њемачки командант Франц Беме 10. октобра је издао наредбу да се за једног убијеног њемачког војника стријеља 100 људи, а за једног рањеног педесет. По тој рачуници као одмазду требало је убити 2.300 људи. Наредбу је донео командант 749. пука чије је седиште било у Краљеву мајор Ото Деш, а наредбу је проследио команданту 724. пука у Крагујевцу мајору Паулу Кенигу. Злочин су извршиле јединице Првог батаљона 724. пешадијског пука и Трећег батаљона 749. пешадијског пука.
Тесла: У читавој историји света нема тако величанственог примера
Никола Тесла се поносио жртвама крагујевачког масакра 1941. У тајном писму изнио је следеће:
„Наш народ показује толику моралну снагу да нам светла образ пред светом. Оно што чине наша браћа у Старом Завичају достојно је духа који прожима нашу народну пјесму. Колику душевну снагу, чврсту одлуку, непрестрашеност и јунаштво имали су они наши још неразвијени дечаци кад су пред немачким пушкама радосно клицали: ‘Ми смо српска деца. Пуцајте!‘. Како се ми сви можемо поносити знајући да у читавој историји света нема тако величанственог примера. Ови дивни мученици живити ће векове у нашој успомени одушевљавајући нас на бесмртна дела.
Њујорк, април 1942, ваш брат Никола Тесла.”
Њујорк тајмс: Директор гимназије пао на кољена молећи да поштеде ђаке
Детаље о погрому у Крагујевцу и околним мјестима у октобру 1941. изнио је и угледни Њујорк тајмс, који је поред осталог написао:
„… Изведен је масакр над 4.000 Југословена, укључујући и 100 ученика са књигама у рукама, од стране њемачких војника у близини града Крагујевца, 21. октобра. Цивили су били погубљени у знак одмазде због убиства десеторо њемачких војника. Ниједан од настрадалих цивила није био умијешан у убиство њемачких војника, и умрли су не знајући зашто. Вођени су у смрт у групама од по четрдесеторо. Дјечаци старости 15 год., судије, свештеници, дућанџије и радници убијени су. Стријељање је трајало читав дан… Директор школе, Павловић, пао је на кољена и молио Њемце да поштеде дјечаке, и када је његова молба одбијена затражио је да буде и он убијен са њима. Та молба му је била услишена. Родбини није било дозвољено да упуте ни последњи поглед својим настрадалима. Њемци су издали саопштење описујући масакр као ‘убиство 2.300 комунистичких бандита‘
Извор: ИН4С
