Piše: Rade Maroević
Projektilima „rempejdž“ i „popaj“, izraelski borbeni avioni razneli su nekoliko meta u Jemenu, ciljajući luku u Sani i energetska postrojenja na poslednjem preostalom frontu u hibridnom ratu Izraela i Irana. Napad usledio pošto su Huti ispalili par projektila na Izrael. Brodari i dalje zaobilaze Crveno more. Rastu troškovi pomorskog prevoza, ali i prihodi brodarskih kompanija.
Devet kovčega prekrivenih jemenskim zastavama uneseno je u džamiju u Sani, nedugo pošto su izraelski borbeni avioni zasuli projektilima nekoliko objekata u prestonici te države, uključujući i lokalnu školu.
„Izraelski neprijatelji su gađali luku Hodeida i električnu centralu u Sani“, rekao je lider Huta, Abdul Malik el Huti televiziji „El masira“, navodeći da je u eksplozijama poginulo devet civila.
Izraelski napad predstavljao je odgovor na eksplozije koje su izazvala dva projektila, koje su Huti ispalili ka Izraelu dan ranije. Vlasti u Jerusalimu navele su da je obe rakete pogodila protivvazdušna odbrana, ali i da su krhotine projektila pale na školu u Ramat Ganu.
Huti su, pak, objavili da su njihove rakete pogodile važne i tajne mete u Izraelu.
„Posle Hamasa, Hezbolaha i pada režima Bašara el Asada u Siriji, Huti su poslednja preostala poluga u iranskoj osovini zla. Platiće ozbiljnu cenu zbog napada na Izrael“, rekao je izraelski premijer Benjamin Netanjahu posle napada.
Izraelci su, u nekoliko naleta, na ciljeve oko jemenske prestonice poslali ukupno 14 borbenih aviona F-16 i F-15 koji su na Hute ispalili projektile vazduh-zemlja tipa „rempejdž“ i „popaj“.
Džonatan Kuk: Dan kada su mediji zaključili da je militantni džihadizam okej
U operaciji koja je trajala nešto više od tri časa ispaljeno je ukupno 60 projektila.
Bio je to treći napad izraelske avijacije na ciljeve u Jemenu, koji su od početka rata u Pojasu gaze 7. oktobra prošle godine ispalili desetine projektila na ciljeve u Izraelu. U eksploziji drona u Tel Avivu početkom jula, stradala je jedna osoba.
Bitka za Crveno more
Najveći problem, napadi Huta napravili su u Crvenom moru, gde su suštinski dramatično poremetili pomorski saobraćaj i brodarske kompanije naterali na 6.500 kilometara duži put oko Rta dobre nade.
Vraćajući pomorski saobraćaj na rutu koja je u velikoj meri napuštena posle otvaranja Sueckog kanala 1869. godine, Huti se smatraju direktnim krivcima za značajna povećanja cena prevoza i osiguranja, ali i velika kašnjenja isporuka.
Zbog toga je cena kontejnerskog prevoza u poslednjih godinu dana porasla četiri puta, te sada najam kontejnera iz Šanga do luka u Grčkoj košta 8.700 dolara.
Dok su cene transporta rasle, Huti su najmanje 130 puta napali teretne brodove u Crvenom moru, ali su ozbiljnu cenu platile i vlasti u Egiptu, pošto prolaz velikih teretnih brodova kroz Sueci kanal može da košta do milion dolaraa.
Međunarodni monetarni fond objavio je nedavno da je Egipat izgubio oko 60 odsto prihoda od Sueckog kanala.
U pokušaju da spreče Iran da uspostavi kontrolu nad dva ključna pomorska puta na Bliskom istoku – nad Ormuskim tesnacom i moreuzom Bab el Mandeb – Amerikanci su formirali koalicionu flotu koja je pre dve sedmice, na početku misije, imala zadatak da presreće projektile i bespilotne letelice koji Huti iz Jemena lansiraju ka brodovima u Crvenom moru.
Bajden je, na taj način, postao četvrti američki predsednik koji je naređivao napad na Jemen, nastavljajući dve decenije dugu neuspešnu politiku bombardovanja najsiromašnije države Bliskog istoka u nadi da će time zauzdati snagu Huta.
Suočene sa proterivanjem brodova iz Crvenog mora, obaveštajne službe počele su da vraćaju film unazad, pa se ispostavilo da su Huti još prošlog novembra intenzivirali obuku posada glisera, uvežbavali upade na tankere i trenirali gađajući makete brodova.
Američki napadi na Hute, baš kao i u slučaju Hamasa u Pojasu Gaze, vremenski su se podudarili sa padom popularnosti Huta u samom Jemenu, mahom zbog sveopšteg siromaštva, nedostatka hrane i zdravstvene zaštite, te skeptičnog pogleda lokalnog stanovništva na budućnost.
Posle eksplozija američkih projektila takvi stavovi prosto su se raspršili u oblacima dima, a kritičari vlasti Huta u Jemenu našli su se na meti napada javnosti, koja im je gotovo jednoglasno poručila da „umuknu“.
Hutima naruku ide i činjenica da je podrška američkom planu kontrole Crvenog mora prilično tanka u regionu, jer je Egipat odbio da podrži vazdušne udare na ciljeve u Jemenu, dok nijedna od arapskih zemalja nema petlju da se sukobljava sa njima, osim eventualno Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Ipak, čini se da je ideologija oko koje su se Huti okupili mnogo značajnija od pretnji po pomorski saobraćaj, jer je njihov osnivač Husein el Huti, odmah posle napada Al Kaide na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine, počeo radije da govori o sukobu civilizacija nego o panarapskoj ideji.
Izvor: RTS
