Пише: Редакција
Редакција „Журнала“ данима уназад анализира феномен слободног пада повјерења грађана ЦГ у ДПС. Иако пропаганда ове партије и њима наклоњених НВО аналитичара галами о њиховом повратку, о „расту повјерења“, о реформама, о расту процента освојених гласова – јасно је да ни на једним локалним изборима у посљедњих пар година ДПС и сродне партије нијесу добиле нити један глас више. А јесу по неколико стотина или пар хиљада мање.
И док се ова пропаганда о расту ДПС-а могла крити иза магле велике апстиненције у Подгорици и у Будви, сада је бјелодано, послије избора у Беранама, како је политичка снага ДПС-а преполовљена са 9 на 5 мандата. У односу на изборе од прије 2 године, ДПС и СДП, сада без подршке једне странке из Владе (БС), имају 1.000 гласова мање у Беранама.
Резултат у Беранама, наиме, показује да ДПС са својом агресивно националистичком политиком нема више шта да тражи у оним срединама у Црној Гори које су већински српске, па пред том странком стоји озбиљан задатак да ревидира ставове ако икада више има претензију да буде дио власти.
Такође, добар резултат у Беранама странака које чине власт на државном нивоу има снажан психолошки ефекат, јер је у питању децидна порука ДПС-у да прикочи са наративом како је то странка којој расте подршка. Беране убједљиво показују да је ДПС на државном нивоу и даље свјетлосним годинама далеко од зоне власти.
С тим у вези, тенденција пада ДПС-а нема куд без још снажније у истом правцу. На доље.
