Piše: Redakcija
U Budvi je pobijedila politika samodovoljnosti, sudeći po tome da su svi akteri izborne trke zadovoljni. Svi pljeskaju i svi slave! Kada je već tako, onda to znači da principi odgovornosti nikom ništa ne znače. To, razumije se, ima trenutnu snagu, a koja dugoročno može donijeti korist jedino DPS-u.
Istovremeno to objašnjava da odsustvo volje da se raskrsti s nakaradnim rezonima trodecenijskog režima nije samo produkt stranačke gramzivosti onih koji se, navodno, bore za novu političku paradigmu. Naumi postaju prozirni. DPS je najkorisniji politički protivnik jer je najjeftiniji. Lakše je, dakle, razvijati famu o mogućnom povratku DPS-a, negoli istupiti odlučno u ime prosperiteta Budve.
I ne samo Budve, jer to egzistira i kao opšti princip na ukupnoj političkoj tržnici. Dovoljno jak DPS omogućava sasvim unosnu ekonomiju ideoloških narativa. Prema tome, paradigma koju smo gledali tri decenije, potrajaće, očito, još neko vrijeme.
