Уторак, 10 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Никола Маловић: Камен са врха Ловћена или Џабе нам Његошеви дани без повратка цркве на врх

Журнал
Published: 14. новембар, 2024.
Share
Камен са Ловћена, (Фото: Никола Маловић/Стање Ствари)
SHARE

Пише: Никола Маловић

Годинама са фамилијом излазим на врх Ловћена не бих ли честице наше највише планине спустио до нулте надморске, у акцији која је због обима размјене супстрата легитимнија и легалнија од одношења све силесије савршених морем углачаних облутака са Заливских плажа и њиховог импорта у Црну Гору.

Зашто то годинама чиним? Зашто сам временом дошао у посјед мини-Ловћена, а да то Ловћен, висок и даље 1657 m, није ни осјетио? Зато да, колико је до мене, од десакрализованог Ловћена, маниром који је само иманентан сувенирском – великим печатом, штампаним сертификатом, те рукодјељским умијећем – заправо сакрализујем, позивајући се на клету судбину Ловћена, сваку његову камену честицу.

Пазимо…

Камен са врха Ловћена је нестилизован крш, аутентична честица са 1657 метара високе планине.

Ловћен је на симболичкој равни наша највиша планина.

Кад се каже Ловћен мисли се на Језерски врх (1657 метара надморске висине), на коме је владика црногорски и велики српски пјесник Петар II Петровић Његош године 1845. подигао капелу посвећену Светом Петру Цетињском, уз аманет да у баш тој цркви буде сахрањен.

Маловић: Светионик – Што да радимо док чекамо?

Током Првог свјетског рата, 1916. године, аустроугарска војска је капелу као симбол српства и слободарске Црне Горе порушила, бомбардујући је са ратних бродова из окупиране Боке.

Црква је обновљена 1925. Његошев завјет је по други пут испуњен, а извршио га је југословенски краљ Александар Карађорђевић, унук црногорског краља Николе Петровића Његоша.

Капела је, баш зато што је била симбол све вријеме, порушена опет, 1972. године, а на њеном је мјесту 1974. подигнуто Meštrovićevo здање, Његошев маузолеј – фараонска гробница, по ријечима Меше Селимовића.

Иако рушење маузолеја није – повратак цркве на врх Ловћена јесте нужност. Зашто? Зато што је Његош оставио у аманет гдје тачно жели да буде сахрањен, а пожелио је да то буде у скромној цркви „на вршини“, на којој је „вазда љетовао и сто путах гледао облаке ђе из мора дођу на гомиле“.

Имати честицу Ловћена значи посједовати симбол слободарске, његошевске Црне Горе, дјелић „Горским вијенцем“ опјеваног, нашег највишег врха.

Камен са врха Ловћена је свет, иако неосвећен, јер је уроњен у Горски вијенац владике Петра II Петровића Његоша. Сваки је дјелић Ловћена, отуд, постао дио легитимне националне митологије. Имати дјелић Ловћена, постало је могуће. Не због сувенирних пара. Због идеологије.

Извор: Стање Ствари

TAGGED:каменЛовћенНикола МаловићЊегош
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article М.К. Бадракумар: Блиски исток се спрема за Трампов ционистички мандат
Next Article Шта после трагедије у Новом Саду: Бес тражи кривце

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Милош Ковачевић: Посланица Лазе Костића Ђури Даничићу

Пише: Милош Ковачевић На Даничићев чин преименовања српског језика у „српски или хрватски” и/или „хрватски…

By Журнал

Интервју, др Владимир Вучковић: Модел привредног раста мора да се мења

Пише: Радмило Марковић У дану када смо разговарали са Владимиром Вучковићем, објављен је рад његових…

By Журнал

Драгутин Ненезић: О београдских пет тачака: Законима против независности

Пише: Драгутин Ненезић Пре неколико дана, Влада Републике Србије је усвојила предлоге два закона којима…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Нова Новакова побједа

By Журнал
ГледиштаДруги пишу

Митрополит Јоаникије: Вјерујући Срби не мисле да је Косово изгубљено

By Журнал
Други пишу

Горан Николић: Како прећи из клуба средњеразвијених у високоразвијенe економије

By Журнал
Други пишу

Нина Веркхојзер: Индустрија оружја 2023. зарадила 632 милијарде долара

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?