Пише: Срђа Трифковић
Доналд Трамп је победио далеко убедљивије него што је ико очекивао. Са 315 гласова у електорском колегијуму он је Камалу Харис буквално декласирао. Добио је све државе које су важиле за неодлучне: Висконсин, Мичиген, Џорџију, Аризону, а пре свега Пенсилванију са њених 19 електорских гласова. На Трамповом плимском таласу републиканци су освојили контролу над Сенатом, а притом су задржали своју већину у Представничком дому.
Трампов тријумф и свеопшта победа републиканаца одиграли су се упркос непрекидној и хистеричној кампањи мејнстрим медијске машине против њега. Демократама ништа није помогло што су употребили исполитизовани судски апарат против њега, што су га подвргли константним клеветама и безочним тврдњама да он представља претњу „нашој демократији“. Није помогло ни што је Опра последњег дана пред изборе позвала народ да гласа за Камалу Харис јер „ако не гласате сада, можда више никада нећете гласати“ – као да ће Трамп да укине ма какве будуће изборе.
Трамповој победи допринела је чињеница да је Камала Харис особа ниске интелигенције, ниског морала и никаквих способности. Милиони потенцијалних гласача за демократе остали су код куће јер она није могла да их мотивише да изађу на биралишта.
Са друге стране, републиканци су били хипермотивисани. Поврх тога, милиони неопредељених бирача су гласали за Трампа јер је и њима доста корупције, доста им је хаоса на границама и левичарске идеологије на стероидима. Камала Харис је више пажње поклањала залагању за слободу абортуса и наводна права читаве скале сексуалних девијаната, него за заштиту јужне границе САД од мигрантске инвазије и за економски опстанак десетина милиона Американаца који се грчевито боре да саставе крај са крајем.
Си Џеј Поликрониу: Избор између неолибералног фашизма и неолибералног статуса кво
За Србе ово је несумњиво боља опција из низа разлога. Први од њих јесте да им је од странке Клинтонових и Бајдена и Олбрајтове почињено много крвавог зла у последње три деценије – зла које не сме ни да се заборави ни да се опрости. Кад год би републиканци били на власти, пак, дошло би до извесног предаха: под Џорџом Бушем млађим (2001-2009.) и Доналдом Трампом (2017-2021.).
Камала Харис је у завршници кампање упутила отворено писмо америчким Албанцима у коме је хвалила њихову борбу за независност Косова и изразила понос што су САД допринеле том циљу. Од њене победе простору Балкана не би дошло ништа добро. Стога су депласиране у последње време учестале тврдње неких Срба у јавном простору „да нам је свеједно ко ће да победи“, јер није свеједно. Између рака панкреаса (Камале) и дискус херније (Трампа), разлика је огромна.
Срећа да је испало ово друго: нешто лакше ће да се дише. Међутим, на самим Србима је да из новонастале ситуације креативно створе нове дипломатске могућности – којих не би било да је победила Камала Харис.
Након што је Демократска странка безочно украла изборе новембра 2020, чинило се да је мало вероватно да ће Трамп. добити другу прилику. Ово се ипак десило, јер је 5. новембра његова предност била одвећ убедљива да би била крађом поништена.
Убрзо након што је започео свој први мандат, пре скоро осам година, постало је јасно да Трамповом често хаотичном приступу доношењу одлука недостаје доследност и дисциплина. Почео је да се суочава са препрекама од стране присталица двопартијске ортодоксије унутар свог тима. Надајмо се да је научио из својих грешака, јер је у првом мандату именовао низ „тројанских коња“: Пенс, Тиллерсон, МекМастер, Матис, Болтон итд.
Међутим, шта год се дешавало у спољној сфери, процес моралног пропадања и културне ерозије америчке нације ће се наставити – осим ако Трамп не преломи да мора да постане ратник без мане и страха у културним ратовима.
И даље савршено безбедна споља, Америка је кренула путем културног и моралног самоуништења изнутра. Ако се то не промени, неће је спасити ни најсјајнији геостратешки трик на Блиском истоку или у Јужном кинеском мору.
Извор: Нови Стандард
