Piše: Ilja Muslin
Na parlamentarnim izborima održanim u nedelju u Japanu, vladajuća Liberalno-demokratska partija (LDP) izgubila je ne samo većinu koju je samostalno posedovala u Predstavničkom (Donjem) domu parlamenta, već i ukupnu većinu koju je uživala u koaliciji sa svojim višedecenijskim partnerom partijom Komeito.
U Donjem domu japanskog parlamenta deluje 465 poslanika, pa prosta većina znači posed 233 mesta u tom zakonodavnom telu. LDP je na izborima 2021. godine osvojila 259 mesta u Donjem domu parlamenta, dok je njen koalicioni partner stekao još 29, što im je omogućavalo neometano donošenje zakona i formiranje vlade.
Na izborima u nedelju 27. oktobra, međutim, LDP je sama osvojila samo 191 poslaničko mesto, što znači da je izgubila čak 68 u odnosu na 2021. godinu. Komeito, koji se u vođenju politike u načelu rukovodi budističkim idealima, je stao na 24 fotelje.
Pogrešan potez?
LDP je osnovana 1955. godine stapanjem dve partije i od tada je, osim dve godine u prvoj polovini devedesetih kada je bila prisiljena da formira vladu sa jednom opozicionom partijom, i perioda od 2009. do 2012. kada je u potpunosti prepustila vlast opoziciji, skoro 65 godina upravljala državom.
LDP je konzervativna partija koja se nalazi nešto desno od centra, tradicionalno štiti interese velikih preduzeća i neguje vrlo bliske odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama. Nju je poslednju godinu dana potresao skandal vezan za nezakonito finansiranje – reč je uglavnom o prijemima na kojima su zvanice političarima domaćinima davale donacije za izborne kampanje i druge aktivnosti, koje nisu bile prijavljivane poreskim vlastima.
Podmornica „veliki kit“ – ubrzana gradnja moćne mornarice Japana
Zbog nemoći da u potpunosti ubedi građanstvo da je iskorenio tu vrstu korupcije i pročistio partiju, prethodni premijer Fumio Kišida je zvanično napustio funkciju početkom ovog meseca, prvog oktobra. Tada je na unutarpartijskim izborima trijumfovao šezdesetsedmogodišnji Šigeru Išiba, bivši ministar odbrane.
Novi predsednik vlade Išiba, po ustaljenom običaju raspustio je parlament i pozvao na izbore, u nastojanju da kroz njih stekne podršku glasača za rad svoje novoutemeljene vlade, ali taj potez, sada kada je njegova moćna partija izgubila većinu u zakonodavnom telu, deluje kao velika greška. Naime smatra se da je Išiba potcenio nezadovoljstvo građana pomenutim finansijskim skandalom koji se dugo provlačio kroz medije, inflacijom i osetnim pogoršanjem životnog standarda. Odnosno, tvrde analitičari, on je pogrešno procenio reakciju neopredeljenog dela biračkog tela.
Uzdrmana vlast
Vlast LDP bila je neprikosnovena od kraja 2012. naovamo, zahvaljujući sigurnoj i ubedljivoj većini u parlamentu. Takođe, ona je, pokazivala su ispitivanja javnog mnenja, sve do izbijanja pomenutog skandala, uživala podršku 34 posto glasačkog tela, dok je najuticajnija opoziciona partija Konstitutivno (ustavno)-demokratska, imala naklonost samo šest ili sedam posto glasačkog tela.
I mada je podrška za nju i, naročito vladu i bivšeg premijera Kišidu, padala, LDP je još uvek bila daleko ispred opozicionih rivala – moguće da je ta prednost zavarala novo rukovodstvo partije, koje nije posvetila dovoljno pažnje čitavoj trećini biračkog tela koje se u tim istraživanjima držalo neopredeljeno.
LDP i njen koalicioni partner Komeito, mada su zajedno izgubili preko sedamdeset poslaničkih mesta, i dalje su u prilici da zadrže vlast, ali će u tu svrhu morati da privole neku od opozicionih stranaka da im se pridruži u formiranju vlade. U tome leži neizvesnost – Japan nije pune tri decenije iskusio situaciju u kojoj dotadašnja vladajuća partija mora da izađe u susret nekoj od opozicionih kako bi oformila vladu.
Premijer Išiba, koji će u narednim danima nesumnjivo biti pod snažnim pritiskom da podnese ostavku, nakon izbora je izjavio da to neće učiniti, već da će nastaviti da radi na preporodu svoje partije.
On, uprkos iznenadnoj političkoj neizvesnosti i opasnosti koja mu preti, moguće ima relativno solidnu priliku da oformi novu vladajuću koaliciju, u koju bi, pored starog saveznika partije Komeito, verovatno ušla i opoziciona Restauraciona partija, koja ima dovoljno ideoloških dodirnih tačaka sa njegovom LDP.
Međutim, ukoliko ne uspe, i niko iz opozicije ne bude s njim sarađivao, na glasanju za premijera u Donjem domu parlamenta koje se očekuje početkom idućeg meseca on bi mogao da bude sprečen glasovima opozicije da nastavi rad. U tom slučaju borba oko imenovanja novog predsednika vlade bi unela dodatni, u Japanu redak, talas nestabilnosti i neizvesnosti u upravljanju državom.
Izvor: Novi Standard
