Пише: Оливер Јанковић
Прије двије зиме Лионел Меси је освојио титулу првака свијета и био звијезда Мундијала у Катару. Сматрало се да је тим успјехом остварио врхунац каријере и да ће поносан поћи у пензију. Међутим, ево данас пред зиму 2024/25 у својој 37 години, он нема намјеру да стане. Прексиноћ је Боливији дао три комада у квалификационој утакмици за Мундијал 2026, па је јасно да ћемо га гледати на још једном првенству свијета када буде имао 39, и када буде бранио титулу првака. То је већ само по себи нешто за Гиниса. А да не кажем како и сад игра тако да све указује на то да ће да одбрани ту титулу, заједно са својим другарима – све самим генијалцима фудбала.
Месијев вршњак Новак Ђоковић, прије двије године је неприкосновено држао врх АТП листе и слагао нове и нове ГС титуле у походу на рекорде свих времена. Данас, мало је одузео гас, али – са предумишљајем. Жртвовао је многе друге титуле како би освојио ону коју нема. И успио је. Поред свих рекордних постигнућа, Ђоковић је од овог љета и олимпијски шампион. И нема намјеру да стане. У наредној 2025 години, потражиће пут до 25 титуле на ГС турнирима. Да ли ће моћи? Па човјек који каже да му је сезона за олимпијским златом, једним ГС финалом, једним ГС полуфиналом, и (за сада) једним мастерс финалом – најлошија у каријери? Шта мислите да ли такав човјек може и више и боље у истим оним годинама које има Лионел Меси?
Леброн Џејмс је са својих 40 година већ био освојио све што се освојити даде. Па ипак, ове сезоне је доживио, попут Нолета, олимпијско злато и нешто што ће мало ко доживјети: заједнички наступ у шампионском тиму са својим сином. То није била ревијална утакмица него такмичарски дуел пред почетак нове сезоне.
Лијепо је видјети и знати, како године не могу ништа онима који гаје здрав такмичарски и витешки дух.
