Piše: Rade Maroević
Kolona automobila potpuno je pre dva dana zagušila put koji sa juga Libana vodi ka prestonici, Bejrutu. Vozila natovarena koferima, kutijama i ponekim tepihom smotanim preko krova, scenografija su nove epizode bežanije na Bliskom istoku. Ovog puta od rata koji se iz Pojasa Gaze, praćen eksplozijama i sahranama, proširio na zemlju koja usled složenih političkih odnosa, ekonomskog kolapsa i sveopšteg grabeža, jedva i da postoji.
Istovremeno, bezmalo 80.000 korisnika libanske mreže mobilne telefonije dobilo je istu poruku iz Izraela, kojom se obaveštavaju da će uslediti ozbiljni napadi na jug Libana, te da bi najmudrije bilo da se presele negde drugde. Bilo gde.
Nedugo zatim, izraelski avioni zasuli su projektilima stotine meta za koje tvrde da imaju veze sa Hezbolahom, uključujući skladišta, podzemne bunkere, ali i privatne kuće iz kojih ova šiitska milicija, navodno, ispaljuje rakete na Izrael.
U narednih nekoliko sati, libansko ministarstvo zdravlja izbrojalo je više od 270 leševa i 1.200 ranjenih. Od južnih predgrađa Bejruta po sve do granice sa Izraelom zavladala je ozbiljna panika među stanovništvom, ali i među libanskim političarima koji su se, bezrazložno, nadali da se obračuni dve strane koji traju već jedanaest meseci neće proširiti i na ovu zemlju.
Zemlja koja nestaje
Nova faza rata u Levantu, koju su prethodnih meseci obećanjima, ustupcima i pretnjama zaustavljale diplomate iz Amerike i Francuske, na koncu je ipak izmakla kilavoj kontroli pošto je izraelski premijer Benjamin Netanjahu, pritisnut nezadovoljstvom Izraelaca, odlučio da iskorenjivanjem Hezbolaha omogući povratak 60.000 sunarodnika na sever zemlje, koje je prethodno raselio van dometa projektila iz Libana.
„Promena odnosa snaga ne severu“, kako je razvaljivanje juga Libana opisao Netanjahu, raspalila je maštu među ratnom rešenju naklonjenim izraelskim političarima, pa je ministar obrazovanja Joav Kiš najavio kraj Libana. „Nema razlike između Hezbolaha i Libana. Liban će biti uništen. Prestaće da postoji“, rekao je izraelski ministar. O „neprijateljskim šiitima“ i „zemlji koja ne ispunjava osnovne postulate državnosti“ govorio je i izraelski ministar za dijasporu Amičaj Čikli.
Američke i francuske diplomate su još jednom počele da pakuju kofere spremajući se za novu rundu ubeđivanja Jerusalima, Bejruta, Damaska i Teherana da, posle četrdeset i kusur hiljada žrtava u Gazi, pokažu malo milosti i poštede Bliski istok nove tragedije.
Na jugu Libana, sve do predgrađa Bejruta, osim eksplozija čuje se samo kuknjava narikača na sahranama žrtava sukoba čiji je početak, još od upada Hamasovih specijalaca u Izrael 7. oktobra prošle godine, bio samo pitanje trenutka.
Breme osvete na Bliskom istoku, snage SAD, Izraela i Irana u stanju pripravnosti
Treći izraelski front
Bombardovanje Libana usledilo je nepunih nedelju dana pošto su izraelski obaveštajci u najspektakularnijoj špijunskoj akciji poslednjih decenija u dva dana razneli skoro sve pejdžere i voki-tokije operativaca Hezbolaha, pri čemu je ubijeno tridesetak i ranjeno oko 3.000 ljudi.
Ibrahim Akil, jedan od najtraženijih ideologa Hezbolaha i čovek čije su akcije potresale zemlje od Argentine do Nemačke – ubijen je u vazdušnom napadu u južnom delu Bejruta. Izraelci su ga razneli dok je, sa još desetak komandanata ove milicije, planirao odgovor na akciju vlade Benjamina Netanjahua.
Izraelski stratezi i političari nadali su se da ova serija napada mora da uzdrma moral i odlučnost Hezbolaha i natera lidera ove organizacije Hasana Nasralaha da prestane raketiranje Izraela i povuče snage iza „plave linije“, ucrtane na mapu Bliskog istoka kao deo mirovnog sporazuma kojim je sličan sukob okončan 2006. godine.
Ipak, posle sedam dana „raspamećivanja“ Libanaca, efekat je bio upravo suprotan željama Izraela. Lideri Hezbolaha tvrde da ih pritisak neće pokolebati, te da će nastaviti da gađaju ciljeve na izraelskoj teritoriji sve dok u Pojasu Gaze ne zavlada mir.
Jedna od salvi njihovih raketa prebacila je izraelsku granicu za čitavih 50 kilometara, što su bile najudaljenije mete šiitske milicije za poslednjih 11 meseci.
Liban: „Najteža ekonomska kriza u svijetu od sredine 19. veka“
„Ovo je samo početak“, odmah se čulo iz južnog Bejruta, odakle je Nasralah izazvao Izraelce da pokrenu kopnenu invaziju juga Libana.
Ipak, posle nekoliko dana suludo podignutih tenzija, na granici nije delovalo kao da se Izrael sprema za novi upad u Liban, odakle je poslednjih decenija u nekoliko navrata uspevao da se izvuče bez ozbiljnih ekonomskih, političkih, ali i vojnih posledica.
Ukoliko vazdušni napadi ne uplaše Hezbolah, izraelski vojnici će, kako stvari stoje, morati ponovo da zakorače na teritoriju susedne države. Ovog puta u znatno složenijim uslovima – posle skoro godinu dana neprestanih borbi u Pojasu Gaze, te sve žešćih sukoba na Zapadnoj obali.
Vojni analitičari su prethodnih meseci u nekoliko navrata dovodili u pitanje sposobnost Izraelaca da istovremenu ratuju na tri fronta, tim pre jer su raspoložive rezerve već prilično istrošene dosadašnjim borbama.
Osim toga, 100.000 boraca kojima se hvali Hezbolah znatno su ozbiljnija vojna snaga od Hamasa, dok bi širenje sukoba na jug Libana ponovo uzburkalo strasti u Siriji, Iraku, Iranu i Jemenu.
Nemoć u Bejrutu
Suočena sa nizom potencijalno katastrofalnih razvoja situacije, vlada u Bejrutu načinila je plan pružanja pomoći onima koji bi mogli ostati bez krova nad glavom u slučaju širenja sukoba.
Plan je napravljen na osnovu pretpostavke da bi u narednih 45 dana oko milion stanovnika Libana moglo biti prinuđeno da napusti svoje domove i da će u svrhu njihovog zbrinjavanja biti potrebno uspostaviti prihvatne centre za najmanje 200.000 raseljenih.
Paniku u redovima libanske vlade izazvale su i najave ponovnog aktiviranja čitavog niza lokalnih milicija, koje su u poslednje dve decenije bile prilično rezervisane, poput snaga Fadžra, sunitske milicije koja je odnedavno sklopila neformalni savez sa Hezbolahom, što je učinila i jedna od frakcija milicije Džema Islamija.
Šiitske i sunitske milicije, koje se tokom prethodne dve decenije nisu slagale gotovo ni u čemu, uključujući i pitanje sudbine sirijskog predsednika Bašara el Asada, ujedinile su se posle početka rata u Gazi.
Dodatni problem za vlasti u Bejrutu predstavlja i činjenica da u zemlji već živi oko milion i po sirijskih izbeglica, koje u slučaju širenja sukoba jednostavno nemaju gde da odu. Na ukupno četiri i po miliona stanovnika, novi talas izbeglica izazvao bi pravu katastrofu u zemlji u kojoj već godinama ne funkcioniše ama baš ništa – od bankarskog sistema, snabdevanja električnom energijom i vodom, pa do parlamenta i vlade.
Breme osvete na Bliskom istoku, snage SAD, Izraela i Irana u stanju pripravnosti
Koliko razaranja Liban može da podnese, ključno je pitanje stanovnika zemlje koja je u poslednje 54 godine u šest navrata ratovala sa Izraelom, od prvog sukoba 1969. do poslednjeg 2006. godine, kada je izraelska avijacija uništila skoro svu infrastrukturu do južnih predgrađa Bejruta.
Uz to, Liban već nekoliko godina trese ozbiljna politička kriza. Zemlja nije u stanju da izabere predsednika, institucije se raspadaju, ekonomija je na kolenima. Od početka rata Hamasa i Izraela, libanski bruto nacionalni dohodak pao je za četvrtinu.
Bivši libanski premijer Fuad Siniora, koji se smatra zaslužnim za pregovore posle kojih je okončan poslednji rat 2006. godine, smatra da Liban ne bi mogao da preživi još jedan sukob.
Budućnost ove zemlje zavisiće, kako se čini, najviše od odlučnosti kojom će Benjamin Netanjahu i Hasan Nasralah nastaviti da voze kolone sledbenika u direktni sudar sa suprotstavljenom stranom. Za stanovnike sa obe strane granice jedina je nada da će im nestati goriva pre nego što bude prekasno.
Izvor: RTS OKO
