Пише: Зоран Мишић
Од првих, раних завичајних пејзажа, кикиригџија из комшилука, преко Косовског боја, устанака (Карађорђевог и партизанског), збега из Шпање, Цара Трајана, маслиника и нарова, до бродова на сави, бораца, рудара, буђења Африке… Све то и још много више из непоновљивог стваралаштва јединственог Петра Лубарде, додуше, не баш на једном, већ на два места, истовремено у два музеја.
Изложба „Лубарда – Једна прича” којом крагујевачки музеј „21. октобар” обележава пола века од смрти једног од наших највећих сликара и академика Петра Лубарде отворена је у среду, 11. септембра у изложбеним просторима Музеја „21. октобар” у Шумарицама и Народног музеја Шумадије у Крагујевцу.
Поставку је је креирао ауторски тим изложбе, кустоскиње: Јелена Кнежевић из Медија центра, „Одбрана”, Ана Панић из Музеја Југославије и Дина Павић из „Куће легата”.
Изложбу чине монументална али ретко излагана уметничка дела и документи великог уметника (из Медија центра „Одбрана”, „Куће легата“ и Музеја Југославије) који су пажљиво бирани да чине изложбену целину, а што кореспондира са духом циклуса слика „Крагујевац 1941” који је од оснивања Музеја „21.октобар” (1976.године) део сталне поставке и по изричитој жељи уметника никада није напуштао Крагујевац и сам Музеј.
Поставку „Лубарда – једна прича” чине дела аутора која нису део сталне поставке у Легату Петра Лубарде, нити су излагана у овом обиму, дела из уметничке збирке Дома Војске Србије употпуњена одабраним делима из фонда Музеја Југославије, која су дата на поклон председнику СФРЈ Јосипу Брозу Титу.
Борбене – Од „Карађорђа” до „Буђења Африке”
Марјана Станковић, директорка Спомен парка „Крагујевачки октобар” подсетила је на отварању изложбе да је циклус који је Петар Лубарда посветио крагујевачкој трагедији и поклонио је Музеју „21. октобар” 1969. године у време када ова установа још није била званично отворена и дела су била изложена у Уметничкој галерији крагујевачког Народног музеја, што је још једна симболика овако конципиране поставке. Такође, на крагујевачкој поставци изложбе налази се и тестамент којим Лубарда поклања своје слике Спомен парку као и позивница за изложбу тих радова у Народном музеју пре 55 година.
Коауторка поставке Јелена Кнежевић из Медија центра „Одбрана” истакла је да је изложба „Лубарда – Једна прича” започета у сарадњи ове три установе још 2021. године. У Уметничкој збирци Галерије Дома војске Србије чува се осам Лубардиних дела, од којих је половина њих настала пре а друга после Другог светског рата. Такође, истакла је она, сликар је своју прву изложбу „Пејзажи из родног краја” имао баш у овој установи (тада под именом Ратнички дом) у мају 1933. године.
Ана Панић из Музеја Југославије напоменула је да су се чак четири Лубардине слике нашле у првој поставци Музеја 25. мај 1962. године. Ипак, по њиховим подацима, Тито и Лубарда се никада нису срели и званично упознали иако су деценијама живели само 600 метара један од другог. Она је нагласила и велика веза Лубарде и несврстаних јер је његова изложба отворена 1961. године пред сам почетак састанка шефова несврстаних земаља у Београду.
– Сви светски лидери који су позивали на мир могли да уживају у његовим сликама. Једно дело и данас је изложено у МТС дворани (Дом синдиката), додуше мало скрајнуто на том месту одакле су се лидери несврстаних обратили свету предочавајући им трећи пут не само онај Истока и Запада, рекла је на отварању Ана Панић.
По њеним речима овако конципирана изложба три београдске и две крагујевачке институције културе представљала је не мали изазов како да поделе поставку у два простора.
– Али „кустоска игра” определила нас је да у Музеју „21. октобар” због Лубардиног циклуса о крагујевачкој трагедији буду представљене његове „борбене” слике од Косовског боја и „Карађорђа” до „Буђења Африке” док су у Народном музеју Шумадије поставка више прати хронолошки развој Лубардиног дела, појаснила је она на отварању у Шумарицама разрешење ове њихове дилеме.
Легати – Уметников „поклон најинтимнијег дела себе”
– Сви заједно смо свесни велелепности Лубардиног стваралаштва али оно што повезује Београд и Крагујевац је потреба једног уметника да иза себе остави један легат, што посебно краси његову личност, поручила је Дина Павић из „Куће легата”.
Она је баш за остварење посебно издвојила Лубардине речи које реферишу на такву племениту потребу да иза њега остане збирка за поколења које је он изрекао баш у Крагујевцу на конференцији за штампу поводом његове изложбе „Крагујевац 1941. године”:
„Већ самим рођењем човек се обавезује на на неки дуг према себи и људима. Уметников дуг има један виши смисао. То је његова обавеза да народу из којег је поникао подари најинтимнији део себе”, цитирала је она уметника прилиом даровања овог циклус слика Крагујевцу у коме је и сам провео једно време као немачки заробљеник где је након шестоаприлиског напада на Краљевину Југославију био заточен пре депортације у логоре у Немачкој и Италији.
Такође Дина Павић је истакла да је сам Лубарда наглашавао тада колико је све то поново „дубоко проживео радећи ово слике” напомињући да је за стрељање у Крагујевцу први пут чуо у немачком логору и да га од тог момента „никада није напуштала мисао да том догађају посвети своје најбоље слике”.
Београдска „Кућа легата” отворена је за публику 2014. године а Дина Павић кустоскиња је навела и колико је била турбулентна њена историја, јер од 77 поклоњених Лубардиних радова и 110 цртежа и скица комисија за попис пронашла је само 24 слике и свега десетак цртежа и скица.
– Тако да се већи део ове колекције данас „води као нестао”, са жалошћу је констатовала она.
Публика у Крагујевцу моћи ће да види 12 радова који нису део сталне поставке „Куће легата” и никада нису овако заједно излагани. Међу њима и четири монументална платна (јер је по Дини Павић „Лубарда волео да се ’бори’ са монументалним платнима”) у техници уље на платну попут „Путовање кроз ноћ” или „Цар Трајан” рађен нитро лак (народски речено – боје за кола), јер је он био пионир код нас рада са овом технологијом која му је „омогућавала да буде продуктивнији”.
Изложбу је званично отворила Анђелка Стојковић, заменица председника Скупштине града а Крагујевчани ће моћи да је погледају до 15. октобра. После отварања изложбе у Музеју „21. октобар” присутни су „прешли” у Уметничку галерију Народног музеја Шумадије где је изложен други део поставке кроз коју су стручно вођени од стране њених ауторки.
Изложба „Лубарда” једна прича после Београда а пре Крагујевца је већ била излагана у Нишу, Шапцу, Горњем Милановцу и Ћуприји. Поставку прати и адекватна публикација, изузетно опремљен каталог који је објавио Медија центар „Одбрана”.
Извор: Данас
