Пише: Војин Грубач
Евентуална смјена начелника Генералштаба Војске Црне Горе Зорана Лазаревића се од стране опозиције третира као некакво: „урушавање војске државе“.
Није ваљда!? Баш урушавање „армије“!?
Такво размишљање је, објективно гледано: у домену смјехотресне анегдоте.
Наиме, „урушити Војску Црне Горе“ је немогуће јер је њена снага на нивоу „змаја од папира“ што је урађено по захтјеву Запада, слично као и са осталим „папирнатим војскама“ на Балкану.
Исто је и са примједбама да се у случају генерала Лазаревића ради о реваншизму!?
Ротација старих кадрова из доба режима Ђукановића је природни процес који се мора што прије завршити. Називали га реваншизмом или ротацијом, небитно.
Нови начелник Генералштаба Војске Црне Горе ће свакако морати добити „зелено свјетло“ од Алијансе.
Како ће Запад одлучити ко ће бити та персона, то никакве шансе нема да се изабере неко под „малигним утицајем Москве и Београда“.
Када све то знамо, невјероватно анахроно дјелује изјава посланика ГП УРА Филипа Аџића, који је недавно рекао: „Мандић, користећи политичке утопљенике предвођене Спајићем, покушава урушити Војску Црне Горе. Суштина предлога предсједника Скупштине Андрије Мандића да Савјет за одбрану и безбједност више не одлучује једногласно чиме би повећао сопствени, а самим тим и антизападни утицај…“!?
Елем, кога год Савјет за одбрану и безбједност буде изгласао у овом случају, изгласан ће бити неко ко је прошао све провјерке служби Запада, па се самим тим у потпуности искључује „повећавање антизападног утицаја“.
О чему и шта тада прича Аџић? Наравно, спинује и говори бесмислице.
Како је предсједник Црне Горе Јаков Милатовић у негативној политичкој фази коју карактерише опструкција, јасно је да изложени предлог да Савјет за одбрану и безбједност више не одлучује једногласно има смисла, јер се тиме деблокира рад савјета.
