Crvena zvezda i Dejan Radonjić na početku ove sezone doživljavaju deža-vu i uopšte im se ne sviđa ono što im se dešava, izuzev rezultata.
Crnogorskog stručnjaka na klupi crveno-belih skoro godinu dana kao da prati loša karma i kada odete na njegovu konferenciju, hteo-ne hteo, s teškim uzdahom ponavlja iste stvari. Uvek se počinje i završava s povredama. Toliko se igrača povređuje u Zvezdi da je pitanje kako ih uopšte Radonjić krpi i za treninge. Kad gledate ovako sa strane, treninzi Zvezde vam deluju kao autobuska stanica – jedan dođe, drugi ode i to ne zato što dolaze i odlaze iz kluba (mada ima i toga), već zato što se stalno povređuju.
Ne prođe nijedan meč da se ne pojavi novi problem i nova boljka. Ako ste očekivali da početak sezone znači svežinu igrača i njihovo dobro zdravlje – prevarili ste se. Na utakmici protiv Fenerbahčea povredio se Ostin Holins, a onda je u ponedeljak uveče na meču protiv Budućnosti bolan pad Stefana Lazarevića uzdrmao sve navijače u „Pioniru“, ali i tim Zvezde.
S pravom se trener crveno-belih nakon pobede protiv Budućnosti 71:63 zapitao onako u očaju: „Nadam se da nismo ušli u situaciju da nam još jedan igrač ispadne iz tima jer stvarno više… Ni sam ne znam šta se ovo nama dešava“. Crveno-beli su sezonu počeli bez kapitena Branka Lazića (vraća se treninzima za oko 10 dana), bez jednog od najboljih igrača prošle sezone Ognjena Dobrića (trenirao i igrao posle tri meseca), nije bilo ni Dejana Davidovca, Maik Cirbes je tek stigao i već morao u izolaciju zbog koronavirusa.
Najgore je prošao Eron Vajt, koji je stigao kao veliko pojačanje i protiv Panatinaikosa na pripremnom Magenta kupu imao je težak pad, povredio je ruku i morao na operaciju. Zato sada može samo da podršku saigračima daje pored terena, bez mogućnosti da pomogne u igri, što kvalitetom svakako može. Zvezdina pozicija centra je odlaskom Lendrija Noka ostala pusta i Cirbesovim karantinom je svedena na „jedno slovo“, na Ognjena Kuzmića.
Koliko fali centar, videlo se u više navrata na nekoliko dosadašnjih mečeva, naravno, u skoku. Luka Mitrović je prinudno morao da „glumi“ peticu, što je Aleksandar Džikić iz podgoričke Budućnosti znao unapred, i to daje jednu dozu predvidivosti u igri i taktici Zvezde. Bar dok se Cirbes ne vrati. Posle Budućnosti je Džikić pitao kako je Stefan Lazarević. Bilo je bojazni da kad je udario glavom o pod, da je doživeo potres mozga, ali će po svoj prilici biti spreman za Makabi iz Tel Aviva.
Dobra vest za Radonjića je što su se vratili Dobrić i Davidovac, ali nije isto kad trenirate s ekipom i kad igrate utakmicu. „Vratili su se Dobrić i Davidovac, da, ali bila je ovo prva utakmica Dobrića posle tri meseca. Mislim da je dan pre meča drugi put tek igrao pet na pet na treningu. Davidovac je posle pauze ušao, moralo je da bude statike“, rekao je Radonjić.
Pitanje je kada će se oni vratiti u najbolju formu, ali znamo da vremena nema jer je utakmica mnogo. Radonjić je još prošle sezone pričao o tome kako posle Kupa Radivoja Koraća nije bilo vremena za slavlje.
Na Kupu korona i izostanak petorice standardnih igrača, posle Kupa povrede, sve je išlo naopako i sada se samo nastavilo. Kao za inat, taj „masakr“ s povredama postaje sve teže pitanje kako Zvezde tako i ostalih većih klubova.
Zbog njega se više ne sme projektovati i planirati samo koliko se pobeda može upisati u sezoni, već koliko će klubu igrača do njenog kraja ostati zdravo i bez ozbiljnih posledica.
A sve ih je manje i to nikako nije dobro.
Miloš Ljubisavljević
Izvor: Nova.rs
