Превео: Елис Бекташ
Поезија је игра, с једне стране индивидуална, с друге тимска.
Појединачна утакмица у овој игри зове се пјесма.
У пјесми на индивидуалној страни игра пјесник а на тимској свијет са својом метафизиком.
Игра је конципирана тако да пјесник никад не може изаћи као побједник из ње.
Пјесник то зна али и даље мора играти на побједу иначе ће бити дисквалификован.
Да би задржао такмичарски статус и право наступа, на крају сваке такмичарске сезоне пјесник се мора одрећи својих пјесама.
Пјесник ће наклоност публике најбрже стећи вјештим дриблингом и волејом на властити центаршут или добро изведеним слободним ударцем.
Сваки језик има своје основне слободне ударце а у мом језику то су осмерац и десетерац.
Пјесник може играти дефанзивно али само једну утакмицу, а у противном бива дисквалификован и враћен у најнижи такмичарски ранг.
Такмичење се завршава смрћу пјесника.
Пјесник нестаје и остатак свијета са својом метафизиком преузима пехар и титулу побједника.
Смрћу пјесника нестаје свијет са својом метафизиком и пјесник добија титулу побједника.
Пјеснику се шампионски пехар не уручује.
Пјеснику је допуштено користити истину ал то мора бит његова властита истина
У случају кориштења истине која није лична или доказивања властите истине пјесник се дисквалификује као варалица.
Пјесник мора истовремено играти на сљедећим позицијама – гариб, љубавник, мутевелија, евнух, центарфор, извиђач, катил, кладионичар, баштован, заробљеник, ученик, војсковођа.
Пјесник који игра на позицијама глумца, судије и професора бива тренутно дисквалификован.
Изузев наведених, пјесник игра игру поезије без других унутрашњих правила.
Унутрашња правила у игри поезије не важе за свијет са његовом метафизиком.
Спољна правила којих се морају придржавати и пјесник и свијет са његовом метафизиком успоставља Бог тако да су та правила неразумљива и пјеснику и свијету са његовом метафизиком.
Левент Коркмаз
Пјесник и есејист, рођен 1967. године у Битезу код Бодрума. Дјела су му, осим у Турској, објављивана у Русији, Ирану и Казахстану.
