Пише: Војин Грубач
Милатовићева неумјерена и жестока критика нове Владе, која је била на граници хистерије, представљала је окретање леђа не само ПЕС-у, већ и Демократама и ЗБЦГ-у а самим тим: огромној већини оних грађана који су га изгласали на високу функцију. Од те критике, до рушења власти у Подгорици: био је мален корак за предсједника државе. Подгорица, свакако није смјела бити жртва Милатовићевих политичких амбиција.
Јер, да се сада провјерава да ли га и колико, послије многих лоших потеза, подржавају они грађани који који су га изгласали на високу функцију предсједника државе, резултат би био тако лош да би морао из моралних разлога поднијети оставку. Наиме, велико је питање да ли га сада подржава бар десет одсто оних грађана који су били за његову предсједничку кандидатуру.
Уосталом, то ће показати пријевремени локални избори у Подгорици, па нека види и закључује. Факт да је Јаков Милатовић срушио власт у Подгорици са посрнулим ПзП-ом и ГП УРА представља највиши степен политичке деструкције и губитак свих орјентира. Да се подсјетимо, за годину и по дана трајања Владе Абазовића, запослено је на партијској основи, у јавној управи: 27.000 грађана, што је неупоредиво горе од факта што реконструисана Влада Спајића има у свом саставу 31 чиновника: министра и потпредсједника Владе, што је заиста много ресора. Ипак, све да се у свако министарство прими на посао по педесет људи, рецимо, то је 1550 запослених, што је јако далеко од 27.000 запослених за годину и по дана трајања Владе Абазовића?! Рушење власти у Подгорици је исхитрени, непотребни и ружни потез Јакова Милатовића који се никако не може оправдати. Такве ствари разумни и одмјерени политичари никада не раде. Али, свако има право на слободу избора!
