Пише: Оливер Јанковић
Новак Ђоковић је рођен 1987 године. Истог оног љета Господњег када је краљица краљице спортова Стефка Костадинова поставила свјетски рекорд скока у вис за жене 2.09 м. Тај рекорд је трајао довољно дуго да његов вршњак израсте у једног од најбољих спортиста свих времена, и да у моменту његовог обарања већ буде ветеран у борби са апсолутно недостижним постигнућима своје дисциплине.
До прије пар дана Стефкин рекорд је изгледао недостижан. Ни једна од толиких шампионки ове дисциплине (Бикова, Влашић, Андонова, Чичерова…) није могла деценијама послије њеног римског скока да јој се приближи. Недостајали су центиметри, чак и онда кад су долазиле нове и нове шампионке.
Елис Бекташ: Црногорска резолуција – глас људскости између навијачког арлаукања
Костадинова је поставила љестивицу која је била необорива дуже него рекорди Боба Бимона, Пјетра Менее, Сергеја Бубке, а за разлику од рекорда Марите Кох (на 400 метара из 1985) и Јармиле Кратоквилове (на 800 метара из 1983) њен скок а ни њена атлетска појава немају сјенку сумње допинговања, или било какве друге неспортске стимулације.
Утолико је подвиг Јарославе Махучик, прекјуче у Паризу, већи. Осим што је бројке рекорда поставила у једну уреднију цифру (2.10), окончала је дужину трајања рекорда Бугарке коју ће тешко ико достићи икада.
Али, вратимо се Новаку. Његова синоћња игра и лагана побједа над Холгером Рунеом у осмини финала Вимблдона, наговјештавају нам улазак у вимблдонску завршницу која би могла да се заврши новим постигнућем. 25. ГС титулом и(ли) олимпијском медаљом највишег сјаја, касније у Паризу. Убједљивост игре над дупло млађим и одличним играчем, гарантује нам Ђоковићеве максимуме Али чак и без тога, Новакови рекорди (број недјеља на врху АТП листе; број освојених ГС титула; број комлетираних мастерс титула; број побједа у међусобним дуелима са најближим конкурентима…) и сада јасно говоре да ће их тешко достићи неко за 37 или 73 године, или – икада.
