Институција црногорског Заштитника људских права и слобода саопштила је да је наставница цетињске Oсновне школе “Ловћенски патриотски одред“ Сања Вујовић злоупотребила ученике у политичке сврхе. Иста је повела школарце на скуп са антифашистичким мотивима и у организацији антифашистичке институције, али скуп је истовремено имао јасну, јефтину и изразиту политичку поруку јер је нашао за сходно да премијеру Црне Горе шаље антифашистичке поруке. А то имплицира да су дјечица присуствовала наставној јединици, одржаној на отвореном, која поручује да је предсједник Владе склон фашизму или га подржава!

На све то и Вујовићка и СУБНОР реагују у стилу – ”па чему ћемо дјецу учити него антифашистичким вриједностима?“ Па, господо нео-партизани, ако не умијете дјеци одржати предавање против фашизма а да неког од актуелних политичких актера не именујете (макар и међу редовима) фашистом, онда то није атифашизам, него злоупотреба поменутог историјског покрета у сврхе примитивне политичке кампање.
Гостујући на државној РТЦГ (први пут, иако је православни епископ овдје више од двије деценије, а прије тога… што већ спада у трећу деценију… игуман Цетињског манастира, ректор Цетињске богословије…) митрополит Јоаникије слуша питање новинара које отприлике гласи – ”Зашто сте инсистирали на устоличењу на Цетињу?“ Одговара да је он на то имао право. Цетињски манастир је његово законско сједиште; обред Цркве којој припада предвиђа устоличење у законском сједишту; све се одвија у држави која грађанима гарантује права и слободе, слободу кретања… Новинар ипак инсистира да збивања на Цетињу нијесу имала само своју законску (правну) димензију, него да је ту било супротстављених мишљења, емоција, виђења… па је можда требало размислити о измјештању церемоније.
И тада митрополит Јоаникије изговара реченицу маниром оног Армстронга који је (ако је) први од људи закорачио на Мјесец или, ако хоћете, увјерењем Исака Њутна који сагледава законитости гравитације – ”Када на једном мјесту имате супротстављена различита мишљења и различите тежње одређених људи, најбоље је позвати се на то шта каже закон”! Хеј људи! Хеј Словени! Тај ”ретроградни клерикализам” подсјећа ДПС новинарску перјаницу да у Црној Гори имамо закон и чему тај закон треба да служи. Овим је још једном, на дјелу показано, зашто се прошле године Црква показала грађанском и демократском алтернативом црногорског друштва.
Неко ко је годинама покушавао да се представи као хумориста, духовит и слободоуман човјек – приређује нем ових дана врхунски виц. Зоњо такозвани Марковић, члан групе бескрајно бесмисленог назива – такозваних Буксоваца, показује да је његова једина ”књига од књига” идеологија ДПС.

Зоњо је и до сада имао неупоредиво више скечева на рачун православног свештенства и хришћанског учења него на рачун тродеценијске једнопартијске власти у држави чији је грађанин. Не баш похвална чињеница за неког ко се хоће приказати интелектуалцем или умјетником. Он и његов Попај више су оштрица критике усмјерили према Цркви и Библији него према Влади Црне Горе. Али – то је било тако само док је владао Мило Ђукановић. Чим је Ђукановић сишао са власти Зоњо је показао да умије бити критичар људи на власти. А кад крене да критикује власт Зоњо то ради не марећи за истину.
Протести (чији је, како каже, и сам био учесник) били су мирни и грађански док их Влада није напала сузавцем. Није, каже, тамо било насиља нит’ је било разлога за реакцију полиције. Доказ за то? Па он је лично био тамо. Он и Веселин Вељовић.
Није било ”Молотовљевог коктела”, па самим тим ни потребе да полиција разбија демонстрације! А у који коктел спада чињеница да су демонстранти блокирали саобраћајнице и да је преко њихових баријера могао да прође Мило Ђукановић, а није новоизабрани митрополит Јоаникије? У које је ”књиге” записан такав поредак, и треба ли Црна Гора да иде путем Зоњовог шегачења са законом, онаквог истог шегачења какво СУБНОР спроводи над антифашизмом?
Имамо ли карту за пут у слободу од једноумља, или смо збиља спали на три овакве карте за… Црну Гору?
Милија Тодоровић
