Чувена певачица која је отпевала најлепшу верзију „Девојке са Ипанеме“ преминула је 83. години живота. Током своје богате каријере популаризовала је музички правац боса нова. Успех јој се догодио случајно, а касније је морала да га оправдава, борећи се са мизогинијом и предрасудама
Аструд Жилберто, чија је заносна изведба “Девојке са Ипанеме” постала најпопуларнија верзија песме, умрла је у 83. години живота. Њена интерпретација чувене песме продата је у више од пет милиона примерака и допринела је популаризацији музичког правца боса нова. Певачицин сарадник објавио је тужну вест на Фејсбуку рекавши да је то била молба њеог сина Марсела, који је желео да обавести свет, јер је она, како је рекао, била важна за бразилску музику и сопственом енергијом је променила многе животе.
Рођена 1940. године бразилској држави Баији, Аструд Евангелина Вејенерти одрасла је у Рио де Жанеиру. Наступала је годинама у целом свету, али је избегавала да наступа у Бразилу, јер је сматрала да тамо није добила признање какво заслужује. „Бразил јој је окренуо леђа“, рекао је једном приликом њен син Марсело за Индипендент. „Прославила се у иностранству, што је бразилска штампа је у то време прогласила за издају“, додао је.
Као тинејџерка, здружила се са групом младих које је описала као „музички клан“, а чији су чланови били позната певачица Нара Леао и гитариста Жоао Жилберто, који су помогли у стварању боса нове. Аструд и Жоао су се венчали неколико месеци након што су се упознали и заједно су имали сина Марсела.
Слуачајан успех
Када је шездесетих година стигла са мужем у Њујорк, радила је као преводитељка у студију док је он снимао албум са џез легендом Стеном Гецом. Бенд је тада снимао енглеску верзију песме „Девојка са Ипанеме“, а затребала им је певачица, те је певачицин муж стидљиво предложио да се Астрид у томе опроба. „Продуцент Крид Тејлор рекао је да жели да сними песму одмах и траћио је погледом некога по просторији“, испричао је тонац Фил Рамон за Џезвик 2012. године. „Аструд се пријавила као добровољац, рекавши да може да пева на енглеском. Крид је рекао: ‘Одлично’, мада Аструд није била професионална певачица – била је једини избор те ноћи.“
Аструд чак није ни потписана на албуму, а за изведбу је добила хонорар од 120 долара. Међутим, “Девојка са Ипанеме” је поново монтирана без Жоаовог вокала на португалском језику као соло сингл и 1964. године постаје светски хит и осваја Греми награду за песму године.
Те године су се она и Жоао развели. Бенд је у том периоду имао турнеју у Сједињеним Америчким Државана, а Аструд је то искуство касније описала као „веома тешка времена…”.
Место у “мушком друштву”
Прошле године, у разговору за Индипендент, њен син Марсело је испричао да се Жилберто нашла на мети штампе и да је била жртва објективизације, као и да је морала да се бори против мизогиније у музичкој индустрији.
У блогу са почетка 2000-их, Жилберто се присетила како је неколико људи тврдило да стоји иза њеног успеха, између осталог и Стен Гец, који је тврдио да ју је спасао од живота „домаћице“.
„То је далеко од истине“, написала је певачица. „Претпостављам да желе да изгледају ‘важно’, да покажу ‘мудрост’ да препознају таленат и ‘потенцијал’ у мом певању. „Претпостављам и да би требало да се осећам поласкано значајем који они томе придају, али не могу да се не нервирам због чињенице да су то лажи!“.
Богата каријера
Седамдесетих година прошлог века почела је да пише сопствене песме, које су изашле на албумима „Аструд Жилберто сада“ (1972) и „Девојка са Ипанеме“ (1977).
Једна од највећих звезда бразилске музике 1960-их и 1970-их снимила је 16 албума и сарађивала са уметницима попут Квинсија Џонса и Џорџа Мајкла.
Њен последњи албум, „Џунгла“ (Јунгле) изашао је 2002. године, после чега је одустала од наступа уживо, говорећи да је „близина јавности застрашујућа“.
Извор: Недељник Време
