Piše: Aleksandar Živković
Posle nedavnih lokalnih izbora u Srbiji su utihnule pohvale opozicionom „levičarskom frontu“. Opomena je stigla sa druge strane.
U Alfa Vukovoj Srbiji malo je čisto političkog delovanja, još manje ideoloških polemika. Sve je, čini se, potonulo u besomučnu propagandu.
Ipak, nakon decembarskih izbora javili su se ideolozi „libertadsko-levičarskog“ usmerenja, koji su se žučno založili za samostalni nastup levice, tzv. Zeleno-levog fronta, u parlamentu i na ponovljenim izborima. Koliko su oni doprineli raspadu opozicione koalicije na proteklim izborima nije lako odrediti, sigurno su i drugi faktori učestvovali u tom zamešateljstvu.
Uglavnom, rezultati „zeleno-levih“ pokazali su se vrlo skromno, u Beogradu su bili ispod Save Manojlovića, u Nišu dr Dragana Milića… Samostalno nisu mogli da osvoje nijednu opštinu u Srbiji.
Verovatno će ovakav rezultat izazvati polemike i na libertadskoj levici.
Za sada je došla opomena (u poslednjem broju NIN-a) sa „desnog krila“ građanske opozicije. Bivši predsednik Srbije, Boris Tadić, sa pravom ističući da je Kosovo osnovni problem Srbije, pogodio je i u centar jednog političkog mentaliteta koji se razvija u Srbiji:
„Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu u kojoj građanski slojevi patriotizam poistovećuju sa primitivizmom. Retko šta kao ta činjenica može koštati Srbiju.“
Razume se da Tadić uočava i primitivnu zloupotrbu patriotizma u sadašnjoj Srbiji, ali malo ko se usudio da ukaže i na posledice njenog naličja.
Bilo bi dobro da u opoziciji ozbiljno shvate bivšeg lidera Srbije.
